Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2010 Остваривање и заштита социјалних права

резултирало и двоструком обавезношћу на социјално осигурање и тиме би се анулирао и непотребан трошак пословања.

Начело очувања права посебно је значајно у пензијском осигурању, у коме од ступања у осигурање, па до остваривања права на пензију, протекне читав радни век осигураника, у коме је он често пута био сукцесивно осигуран у различитим периодима, у различитим правним режимима и под различитим законодавствима (државама). Важност овог начела показује и то што је још давне 1935. године међународна организација рада донела Конвенцију бр. 48 о установљавању међународног система очувања права из осигурања за случај инвалидности, старости и смрти, која је већ тада садржавала готово све што се данас узима у обзир и примењује ради очувања права из пензијског осигурања применом међународних уговора о социјалном осигурању, као што је:

= једнакост третмана грађана држава уговорница (чл. 2),

– сабирање периода осигурања и других периода, која по својој природи имају или могу имати утицај на остваривање права из пензијског осигурања (раздобља неуплаћивања доприноса за које се време чувају права, раздобља примања давања из пензијског осигурања или других давања из социјалног осигурања (чл. 2),

– одређивање сразмерног дела пензије, према стажу оствареном у држави у којој се остварује право (чл. 3),

= исплата остварених давања корисницима у другим државама уговорницама (чл. 10-13).

Ова је Конвенција МОР-а ревидирана Конвенцијом МОР бр. 167 о успостављању међународног система очувања права из социјалног осигурања, коју је Међународна конференција рада усвојила на 68. заседању 2. јуна 1982. године. > Новом Конвенцијом МОР-а систем очувања права уређен је у складу са новим достигнућима у међународној координацији система социјалне сигурности и проширен на сва права из социјалног осигурања (сигурности).

Начело исплате давања у иностранство. Ово је начело уско везано уз начело очувања права, а обухвата стечена права. Наиме, међународни уговори о социјалном осигурању не би испунили своју сврху, када би коришћење права односно давања из социјалног осигурања остајало ограничено на територији државе у којој су та права и остварена. То произилази из чињенице што ови уговори успостављају правну везу између система и законодавстава о социјалном осигурању држава уговорница. Ово начело односи се у највећој мери на тзв. дугорочна права (давања из пензијског осигурања и осигу-

*> Bureau international du travail, Geneve: Buletin oficiel, Vol. LXV 1982. Serie A, str.69-SO 346