Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

Мр Снежана Лакићевић, државни секретар у Министарству рада и социјалне политике РС

СОЦИЈАЛНИ ДИЈАЛОГ

- ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИ МЕТОД УРЕЂИВАЊА СОЦИЈАЛНИХ ПРАВА

О актуелности теме

Друштвени проблеми из којих произилази потреба и неопходност социјалног дијалога, утемељени су у самој структури друштва и не могу се једноставно уклонити. Они су резултат постојања различитих објективно супротстављених интереса. У основи, неопходно је дати одговор на питање да ли, објективно постојећи, различити интереси одређених друштвених група и слојева, морају нужно водити у непомирљиве сукобе. Са изнетог полазишта дајемо кратак осврт у односу на изворе настајања различитих, међусобно супростевљених друствених интереса, који упућују Ha непоходност социјалног дијалога.

Теорије о друштву подељеном на две антагонистичке класе, са дијаметрално супротстављеним и непомирљивим интересима, који могу бити разрешени једино насилним путем (револуцијом), не могу да издрже ни површну анализу структуре савременог друштва. Покушаји њихове практичне реализације доживели су потпун економски и политички неуспех, довели су до заостајања уместо просперитета, до заоштравања друштвених противуречности уместо њиховог превазилажења. Зато ове теорије, углавном припадају прошлости.

Исто тако, мада у другом облику, припадају прошлости и теорије везане за период либералног капитализма о држави као "неутралној сили", држави "посматрачу", која не припада ниједном друштвеном слоју или групи, не меша се у њихове односе, посебно не у односе између послодаваца и запослених. Ове теорије не садрже неопходан степен реалности. Изостављају из темељног разматрања друштвену и правну природу државе и њену улогу у друштву. Држава има обавезу да обезбеди опште услове за несметан развој заједнице, тачније да успостави друштвени и правни оквир за одвијање бројних, различитих, често противуречних друштвених процеса.

Социјални дијалог, схваћен као најшира комуникација између различитих друштвених слојева, као инструмент уређивања односа између капитала и