Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

рада, између послодаваца и запослених, широко је прихваћен метод уређивања друштвених односа у свим савременим демократским државама. У различитим државама, унијама или савезима држава, социјални дијалог има лако уочљиве специфичности. Ипак, уз све различитости, условљене евидентним разликама у степену развијености, историјској и културној традицији и посебно у карактеристикама политичког и правног система појединих држава, у основи остају непромењени његов основни садржај, сврха и циљеви који се желе постићи: социјални дијалог, у најширем смислу, јавља се као метод, пут упорног, континуираног усклађивања, објективно супротстављених интереса различитих друштвени група или слојева. То је начин којим се потенцијално конфликтне ситуације између социјалних партнера, доводе до усаглашених обострано прихватљивих решења. При том, свака страна у дијалогу нужно одустаје од максимализације захтева и прихвата само највиши могући степен њиховог остваривања, имајући при том у виду да и друга страна оправдано захтева реализацију сопствених интереса до одређеног степена. Свака искључивост било које од страна у дијалогу, практично онемогуhapa постизање успеха и неопходних циљева.

Када се посматра са позиције права, социјални дијалог представља скуп правних норми и института путем којих се успоставља институционални оквир за сучељаване мишљена између социјалних партнера: Репрезентативних синдиката и представника послодаваца уз активно учешће владе, у циљу изналажења решења прихватљивих за све учеснике дијалога.

Неопходно је у вези са изнетим приступом указати и на двоструко својство државе. Наиме, када се социјални дијалог првенствено посматра као однос између послодаваца и запослених, држава се нужно појављује у два различита својства:

а) као носилац и креатор заједничког интереса, као објективни посредник који тежи изналажењу оптималних, обострано прихватљивих решења између супротстављених страна;

6) у значајном делу, у великом броју делатности : државна управа у најширем смислу, друштвене делатности, установе, јавна предузећа, друга предузећа у којима држава има већински пакет акција или већински удео, држава се јавља као послодавац, дакле као учесник социјалног дијалога са позиције непосредно заинтересоване стране.

Веома је значајно да код таквог социјалног дијалога у што мањој мери дође до изражаја империјум, а у већој мери способност да се путем слободног и колико је то могуће равноправног дијалога, траже одговарајућа решења.