Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

Супротно изложеним становиштима, али упоредо са њима, развијала су се становишта са битно другачијим основним приступом. Према овим становиштима, својина (приватна) је основа антагонистичке (класне) структуре друштва, она је узрок трајних друштвених противуречности, сукоба, ратова, револуција

На анализи и критици приватне својине класици марксизма су засновали своју познату теорију о отуђењу рада и отуђењу личности: приватна својина, када је настала, могла је настати једино као резултат отуђеног рада. Отуђени рад је њен прави друштвени извор, њено ПАНО ПОРЕКЛО. • Наиме, када Је човек постао способан да сопственим радом створи "вишак" вредан пажње", његов рад престао је да буде "његов". Откривена је могућност коришћења туђег рада, експлоатација, као облик стицања и увећавања богатства. Приватна својина, "као материјални, резимирајући израз отуђеног рада", одлучујуће утиче, одређује однос човека према човеку и његов однос према заједници. Отуђеност човека, његове личности и отуђеност заједнице, постала је битна карактеристика стања и односа. Слобода је, дакле, изгубљена не само за припаднике подређених друштвених група (које су лишене својине, невласнике), већ исто тако, мада у другачијим облицима испољавања и за припаднике повлашћених друштвених група, носиоце права својине, власнике средстава за производњу и средстава рада. Они су постали робови својине и подредили се неумитним законима њеног развитка. Дакле, према овом становишту, путеви остваривања човекове слободе, нужно воде кроз замршени лавиринт својинских односа, при чему се битно ограничење или пак потпуно укидање приватне својине јавља као незаобилазан услов, јер: она није основ нити услов остваривања човекове слободе, већ напротив њена евидентна запрека.

На тој основи развила се теорија револуције, која у својој основи има насилну промену у односима својине“, са "диктатуром пролетеријата", као битним обележјем у "прелазном периоду". Таква, насилна промена у односима својине, а затим њено трајно конституисање у облику новог економ-

" Русо, О пореклу и основама неједнакости међу људима: "од коликих би злочина, ратова, убистава, несрећа и ужаса сачувао људе онај ко би, ишчупавши кочеве и затрпавши јарак рекао себи и другима: не слушајте овог варалицу, пропашћете ако заборавите да плодови припадају свима, а земља ником" Енгелс, Порекло породице приватног власништва И државе: "...нако се приватно власништво појављује као основа, узрок отуђеног рада, оно је напротив његова консеквенца, као што ни богови нису узрок већ последица заблуде људског ума. Касније се тај однос претвара у узајамно деловање". Марке, економско-филозофски рукописи из 1844 год: "оно што се код радника појављује као делатност испољавања, код нерадника се појављује као стање испољавања, оутђења." 8 Енгелс, Антидиринг : "Пролетеријат заузима јавну власт и помоћу те власти пр варај у друштвену својину средства за производњу, која измичу из руку буржоазије"

50