Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

О неопходности социјалног дијалога

Супротстављени интереси различитих друштвених група или слојева одређени су њиховим различитим социјалним положајем и независно од начина на који су успостављени, имају своје исходиште у односима својине.

Кроз историју, филозофска и политичка мисао у свим епохама бави се својином као значајном (централном) категоријом. У приступу, мада сумарно и непотпуно, указаћемо на два битно различита схватања.

Идеја Слободе, основна је преокупација Античког погледа на свет. Антички мислиоци схватају слободу као израз човековог достојанства. Платонова држава треба да буде "мудра, храбра, скромна и правична". Платон, идеју слободе везује за појам правичности а правичност за својину: "да појединци не добију нешто што је туђе, а да им се не одузима оно што је њихово."! Аристотел, свој политички идеал, идеал складне и правичне државе, опредељује по основу својине: "Најбоља државна заједница је она коју сачињавају грађани средњег стања..."

Човекова слобода и путеви њеног остваривања основна је Хегелова преокупација. Овај централни проблем Хегел повезује са својином. Приватна својина је "нужни облик у којем рад фундаментално делује". Човекова слобода је утемељена у својини. То је основа на којој се граде сви основни институти грађанског друштва. Ову идеју, у нашој правно филозофској мисли, прихвата и разрађује Андрија Гамс: "...када се прилази проблему слободе са гледишта њеног правно – нормативног израза, она се утапа у своју материјалну основу – у својину.

Школа природног права укључује својину у природна права човека. Својина је један од четири темеља на којима се заснива целокупни концепт: "Нико не може ограничавати другог у животу, достојанству, слободи и својини". Лоцк у својини налази основни разлог удруживања људи у заједницу – државу: "велики (главни) циљ због кога се људи удружују у заједнипу је очување својине."

Сва изнета становишта имају један заједнички именитељ. Она у својини не виде ограничење човекове слободе већ напротив, основ и услов њеног остваривања.

Платон, Држава, Београд, Култура, 1966 Аристотел, Политика, Београд, Култура, 1960: "...најбоља државна заједница је она коју сачињавају грађани средњег стања ... у којима је средња класа многобројнија, што је јача од друге две, тј. од богаташа И сиромаха заједно..." Хегел, Основне црте филозофије права, Сарајево, "Веселин Маслеша", 1964 А. Гамс, Својина, Београд, Центар за филозофију и друштвену теорију, 1987