Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

У последњој деценији, у земљама које су ушле у процес транзиције, дошло је до веома драматичних промена. Наиме, све ове земље определиле су се за тржишну привреду и либерализовале приватну иницијативу. Процес транзиције у овим привредним структурама је кроз поступак приватизације друштвених и делом државних предузећа, донео јачање једног новог приватног сектора. У прошлости, у овим земљама, предузетништво и пословање предузетника је углавном било толерисано уместо подржавано и, по правилу, било ограничено на мале привредне субјекте с највише пет до десет запослених. С друге стране, друштвена или државна предузећа имала су већ од настанка велики број запослених који је, независно од економских критеријума, исказивао сталну тенденцију даљег раста. Стваран је привид пуне запослености, која је постајала независно од економских критеријума. То је у потпуности било у супротности са настанком и органским растом предузећа у земљама тржишне привреде, где предузећа настају, развијају се или нестају скоро искључиво у зависности од њихове успешности на тржишту. На тај начин, након извесног времена, целокупан систем дошао је у кризу, економску, политичку и моралну. Излаз из оваквог стања, све ове земље траже кроз процес свеобухватне транзиције и прелазак са строго централизоване и државном регулативом усмерене привреде, на савремене облике тржишног привређивања.

У периоду транзиције нужно и неизбежно јачају социјалне тензије, које се затим, у различитим срединама испољавају на различите начине. У првој фази транзиције, у свим земљама у транзицији, евидентан је пораст незапослености и раст становништва са снажно израженим социјалним потребама. Истовремено, у истом периоду, објективно долази до умањења интензитета радних процеса и умањења економске способности државе да одговори све израженијим и често оправданим социјалним захтевима одређених друштвених група или слојева. Одговор на ова питања, по правилу, није могуће дати само променама у правној регулативи, чак и када су оне широко постављене и добро конципиране. Неопходно је истрајно радити на успостављању социјалног дијалога, дакле, дијалога послодаваца и радника уз непосредно учешће државе.

Социјални дијалог у Србији непосредно је повезан са процесом транзиције. Након доношења Устава од 1990. године донета су четири закона, чији је основни или једини садржај био: трансформисање својине, претварање друштвене својине у друге облике својине, приватизација, што су само различити називи за, у основи исти, друштвени процес. Уз то, донет је веома велики број подзаконских аката, уредби, упутстава, инструкција које су пратиле сваки од постојећих закона са циљем да омогуће, "убрзају" и обезбеде њихово спровођење. Зато, у оквиру теме, има разлога да се, без посебне ана-

2

Сл