Zlatiborski pravnički dani
Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције
На тај начин, контраверзни процес трансформисања друштвене својине, у нашим условима, због начина на који је вођен, продуковао је друштвене односе који су се развијали изван права и условљавали велики и уочљив раскорак између стварног стања ствари и правних норми, између нормативног и стварног.
Контраверзни процес трансформисања друштвене својине, у нашим условима, због начина на који је вођен, продуковао је друштвене односе који су се развијали изван права и условљавали велики и уочљив раскорак између стварног стања ствари и правних норми, између нормативног и стварног. Транзициони процес постао је један од извора и узрока нефункционисања права и неефикасности правног система у једном његовом значајном сегменту.
Социјални и радно правни аспекти транзиције
За приступ основним питањима актуелног уређивања радно-правних односа, значајно је указати на неке битне карактеристике раније преовлађујућих облика својине и у вези са тим, у области успостављања, садржаја и карактера радних односа. Познати концепт друштвене својине, у Једном релативно дугом периоду био је изразито преовлађујући својински однос и одређивао је правну природу радно-правних односа. Ради даљег разматрања неопходно је навести и нагласити основну, иначе познату карактеристику овог концепта. Власник, носилац права својине, није био одређен ни индивидуално ни групно. На основу таквог својинског концепта успостављено је право рада на друштвеним средствима, као "неотуђиво право радника". Овај више политичко-социолошки него правни институт, представљао је основу за конституисање специјалне правне конструкције радних односа, која би одговарала карактеру и садржају друштвене својине. На тај начин дошло се до радног односа као "међусобног односа радника", на заЈедничким тј. друштвеним средствима. Титулара-власника средстава нема, самим тим нема ни послодавца, па нема ни односа послодавац-радник. На одређени, мада недовољно јасан начин, радник у себи обједињава обе функције: послодавца и радника. Посматрано са аспекта права не постоје две стране, а то значи да се не може користити уговор као правни институт.
Изнети концепт се, објективно, није могао изразити јасним правним нормама. Отуда је општа, неспорна карактеристика правне регулативе тог периода, не само у области радно-правних односа, неодређеност правних норми које су често, према садржају, имале више карактер прокламација него правних норми са одређеном диспозицијом: У таквој ситуацији, објективно, постојао је широк простор за "слободно" тумачење права. Посматрано са аспекта примене права, сходно успостављеном владајућем концепту, постојала је презумпција у корист радника. Правни положај радника, скоро неза-
54