Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

Ови, наизглед, широко постављени захтеви, најпре, подразумевају да је послодавцима допуштено да прикупљају податке који су од непосредног значаја за извршавање престације рада и који су неопходни за оцену професионалних способности кандидата за запослење, ' односно за остваривање права и преузимање обавеза и одговорности из радног односа. Испуњеност ових захтева мора се ценити као фактичко питање за сваки посао понаособ. Отуда, није целисходно утврдити питетих с!аихих података чије је прикупљање допуштено, тим пре што се као неспорни подаци – барем када је реч о прикупљању података за послодавчеву интерну употребу – могу навести само најелементарнији подаци, попут имена и презимена, године рођења, адресе и пола радника.“ Са друге стране, не треба губити из вида да се уговор о раду 3akyby4yje intuitu personae, 300r чега послодавац има потребу да сазна и одређене податке из приватног живота радника. То је здружено са проблемом проналажења компромисног решења за сукоб који, у том смислу, постоји између потребе да се заштите интереси послодавца, са једне, и интереси радника, са друге стране. Ово тим пре што су неки од ових података неизбежно доступни послодавцу, због чега га гарантија права на поштовање приватног живота и забрана дискриминације спречавају да их користи као разлог за довођење радника у неповољнији положај у односу на друге раднике.“ То, даље, значи да уставна и законска гарантија забране дискриминације, премда им то није искључиви циљ, доприносе заштити права на поштовање приватног живота тражилаца запослења и запослених. Ово стога што из забране дискриминације произлази забрана да се елементи приватног живота који представљају основе дискриминације користе као разлог за доношење одређеног акта или предузимање одређене радње у поступку заснивања радног односа, а, затим, и у поступку остваривања права и преузимања обавеза и одговорности из радног односа.

У том смислу је потребно начелно идентификовати податке које послодавац не може да прикупља, а, затим, и одговорити на питање: да ли радници смеју да прећуте одговор на недопуштена питања послодавца или да на њих одговоре нетачно. Могући одговор на постављена питања подразу-

7 "У току поступка запошљавања, прикупљени подаци треба да су ограничени на оне који су неопходни за оцену прикладности будућих кандидата и њиховог професионалног потенцијала" (Кесопштепданоп Мо. R (89) 2, тачка 4.3.).

* Commentary on the ILO code of practice on the protection of workers’ personal data, стр. 12. Више о овом питању вид. у нашем раду "Границе утврђивања посебних услова за заснивање радног односа", Право и привреда, бр. 7-9/2010, стр. 439-458.

У У том смислу је као једно од основних начела заштите личних података радника утврђено правило да "обрада личних података не сме имати за последицу незакониту дискриминацију у области запошљавања и занимања". Protection of workers’personal data. An ILO code of practice, rauka 5.10.