Značaj kulturne borbe u Francuskoj

26

ускомеша дјело Револуције и обори га, као год кулу карата“. |

Колико са педагошког, толико и са политичког гледишта, овај закон је уродио злим плодом.

Поред конгрегација, богатих и моћних, народне школе не бијаху у стању да се такмиче. Шта, више старе навике, још, код многих родитеља, бијаху у свој својој јачини. Отуда дође, да огромна већина, дјеце похађаху не француске, народне, но клерикалне школе или конгрегације. Та чињеница, узета само са политичког гледишта, није без својих пошљедица. Она учини, да грађанско друштво потпаде под власт вјерског друштва: надмоћност и морална и ефективна, бијаше у толико већа, уколико се духовна, власт, (у виду еклезијастичке контроле, која је установљена Фалуовим законом) све то више протезала на народну наставу. У Вишем Савјету, у академским савјетима, једном ријечи свугдје, Римска Црква. имађаше управу школа у својим рукама. У градовима бискупи, у селима пароси (сит6в) бијаху најкомпетентнија. лица у погледу народне школе. Колико основна, толико и средња настава се развијала, како су то хтјеле конгрегације. Држава, изгледаше, као да је дигла руке од народне наставе, видећи се, у том погледу, тек на другом степену. Чак, што је Рестаурација и Јулека Монархија чувала, то Фаулов закон обори: премда су и једна и друга познате са својих ултрамонтанских идеја.

Са педагошког гледишта плод Фалуовог закона није необилнији. Отварајући апеолутну неједнакост међу наставницима исте категорије, ниво наставе је постајао све то нижи и нижи. Јер, како споменусмо по тачци УГој, УШ-ој и 1Х-ој Фауловог закона, могао је наставник да буде и онај, који није био за то оспособљен. Још, кад се уз ово дода, да се комисија за издавање диплома састојала из већине духовних лица, онда је