Značaj kulturne borbe u Francuskoj

луна Толевић БЕОГРАД _ Сејоме ка Се! луовог закона, да, ари ЕН е се се и распе демократске принципе. ди ву Ј с ћ жива, у којој велики дух Виктора Ига изли жар љубави напрам своме народу и својој домовини. Пун одушевљења. за слободом и прогресом, и пун огорчења напрам назадним мислима својих противника, писац „Јадника“ и „Наполеона, Малог“ локазиваше убитачност Фалуовог закона за народи народну школу. Пристаје на Слободу Наставе, али не на слободу наставе, што хоће да души отргне п најмањи зрачак слободе. У очима Виктора Ига закон Фалуов не садржава ништа, што би изазвало одобрење. Слобода, коју тобоже тај закон прокламира, није друга, до ли слобода, помоћу које се земља ставља под убитачни јарам Римске Цркве. И Виктор Иго показује на рушевине, што их иза себе оставља вјерски фанатизам у Шпанији и Италији.

15] сл

Одвратно прекидање деснице, као да још више успали демократски дух великог пјесника: „Ваш закон, рече, гори је но икакав политички закон, то је закон стратегички, то је мисао ропства, што увимље на се маску слободе... Одбијам ваш закон, јер обара науку, јер срамоти моју земљу“.

То је био завршетак Игова говора, чија језгра и чија љепота не утицаше ни на мрачни разум ни на окорјело срце већине. Закон Фалуов би потврђен 15. марта 1850.

ЈУ

Фалуов закон даде апсолутну власт Римској Цркви над француском школом. Како тоз Црква и онако јака, постаде још јача, докопавши ее потпуно слободе над школском наставом. Идеја Велике Револуције о слободи и напретку будућих покољења, задоби тешки ударац тим законом. „Фалуов закон, како рече један публициста,