Zora

12

3 О Р л

Њен јаок и њено очајање би.ти су тако сшши, а у очнма јој светлуцаше као нека смртоносна иретња да јој Тариф прискочи и брижио узвикну: — Умирите се, мајко. Али га она впше не разумеде; гурну зета и ухвати обема рукама чамац да га преврне. Њен ужасан смеј ири том одјекиваше од стена ка обали и Тариф увиде да су пропали.

На црној површини остаде само преврнути чамац. који изгледаше као горња половина мртвачког сандука. који нлива. И тишина дизаше се у ноћи над површнном у висину н спушташе се испод ње у дубину.

I

Мирно и тихо . . .

ЈјЈж ирно и тихо . . . душа мп снпва, Нрошдост се враћа восела, жива: Весели часи детињских дана, Младост безбрижна и обасјана, Безбројне слике часова милих, Санова златнпх и лакокрилих. Да л' сваки данак бејаше збиља Сунчан и ведар п пренун миља? Зашто се душа данас не сећа Часа без сунца, стазе без цвећа?

А њих је опет морало бити, Ал' ја их не знам, не знаш их ни ти. То младост беше весела, ведра, Што цвећем наша кићаше недра, А она не зна за тугу, ваје, Прогони облак и уздисаје, С душе их гонп, и дал.е склони — А.т време дође те младост рони. Нестане л' њене ведрине миле, Нестаје цвету животне силе,

Те позна јесен дрво обнажи, Облаке скупља и впхор тражи

Андра Гавриловић.

С А В Е С Т

приповетка (Коломан К. Тот) Александар Вањија испратио је лекара чак до капије. Узбуђено, дрхтавнм гласом уиитао га је: — Нема дакле другог начина, да спасем живот својој жени? Лекар му суво одговорио: — Најпосле изволите се упитати у свеучилишних професора. Ја вам ништа друго ирепо-

ручитн не могу. Вашој жени јако шкоди ваздух престонички, а такођер и деци вашој. II опет понављам, да учините онако. као што вам саветовах. Вашој је породици од неопходне потребе, да проведе лето у Карпатима. Овде узалуд употребљава скупоцене лекарије. Слабој, изболованој жени вашој и најбољи дек је отров. У осталом, господине благајниче, обратите се