Zora

II А Н Ч II Т. 203

бнтм једног од другога.... Све се то сабило у_го.\шлу, па само впчу: неће.мо ... не дамо .... не прнстајемо ... — Разумем... То је све противу д>их... — Ех... — Јест... Алп реци мн: шга је рађено за њпх ? — Ех ... , — Јест... Ништа... Све што се радило, рађено је на њпхову штету. . . Прво пм одбисте железницу од варошп. Укинусте царинару. Наметнусте трошарину. Снречавате им пропзводњу дувана. Оставпсте п.м са.мо малу гпмназију, пли реалку, шта ли... Одвукосте пм војску — па шта онда имају ?... 11о неки округ п.ма и сувише, а Алекспнчанима не дајете ни најмање, пгго се може,.. — Није ... — Јест ... Тако је .. .. А да ли је јо ш која варош у нашпм ратовпма пздржала толпко, колико Алексинац? Ко је дао впше реквпзпцпје п помоћи војСцп ? Којн су то грађанн прпмплп впше војнпка н рањенша/ у ратовима? Још дошао Турчин, те нм целу варош оиљачкао и нопм.тпо — па Алексинчанп опет ћуте, не ропћу, не тра,1,е накнаде, раде п поправ.вају, без пчпје по.моћи оно, што им је непријатељ однео.... — Није ... — Шта ннје... Тако је ... А ми из Београда, у накнаду за све то, ша;-;,емо пм преке судове.... Али, то су, бога мп, и гостол.убпвп људи. Онда ннје било железнице, него се путовало на колпма. Све царским друмо.м. Седнеш као данас у Београду, па трећи дан у Алекспнцу... Илп ако пођеш пз Нпша онда сп овде на ручак. А Алексинац на сред пута Пде џада баш кроз саму варош. II онда је онај велпкп, отмен, свет путовао као и сада. Тек пз мннистарства куца телеграФ:

-— Нутује кнегиња Гнкп, То је сестра њзнога величанСтва. Одмах се затварају дућанп, нстпчу се заставе, праште ирангпје. Внсока гошћа, изненађена овако тОплпм иријемом, улазн у варош, иоздравл.ена депутацијом, .вубављу 11 верношћу данастпјп оддних Алекспнчана. Нли се, другп, пуТ, јавн : — 11утује Г. Борграв, белгпјски посланик. 11ли: Доћп ће Флорннскп, проФесор петроградског универсптета. 11лп: — Путује г. гроФ Бреј, немачки попосланпк... Или : — Долазп тамо аустрнјскп барон г Хеле... II још иуно такових иријатеља п непријател.а српског народа. Једнп путују, да познаду земљу, другп да впде српско :— турско бојиште, трећп да сазнају трговинске послове и т. д. 11 све то бнва лепо прнмљено и угошћено. Алп ће тек једном куцнутп начелнпк Мплићевић, познати наш књпжевнпк (онд.1 начелнпк минпстарства полпцпје): — Ј1,оћићетамо г. Панчпћ саједним профрсором бечкога унпверсптета.... Обрадовах се — јер то беше п мој уважени проФесор.... Капетану ражањском наредпх, да се овоме научноме велнкану, кад у Ражањ стпгне, јавп, ако бн му каква услуга властп требала. А у самоме Алексинцу казах, да се за госте спрема одлпчан стан п укусно јестиво.... Када бн време — ја се онда п сам крекух у сусрет гостпма. Прпчсках на Делпграду. Беше око 5 сахати по подне, када угледах мога уваженог прОФесора. Изађох на друм п зауставих кола. 1 [ресгавпх пм се (начелннк тада беше на