Zora

СРБИМА У МПТРОВИЦИ ИА КОСОВУ

'тврде, да су њихоки верни Арбанаси досељеници, а ја сам мислио да су потомци неких у старо креме ради рудокопа досељених латинских — по ској прилици талијанских племена. Оку претпостакку намеће ми Физиономија њихова. Али ме Јањево изненадило. У гудури крај самог Косова а блнзу српске гранпце, у Арнаутлуку, веома жикоппсна карошица са неколико хиљада кредних и честитих становника, карошица српска п католичка. У лепој проотраној цркви на главном месту над средњим олтаром у природној величини слика ск. Николе... Католици су од како се памте, али су до скора славили... * Грачаница је поред мале реке Грачанице, у дољи без шуме, једна келељепна зграда тако умиљата, као

да Је нека дивовска рука пстесала од нежног градива. Ја сам био у њој кад је после две стотине лета од сеобе браће наше прки Митрополит Србин уњој службу божју служио. * У цркви Грачаници с обе стране на стубокима до ул<?ска снимљени су — рекао бих — највјернији ликови с десна великога кра;ка, а с лека жене му сјајне царске кћери. Први митрополит Србин седео је при служби V престолу на истом месту одакле је краљ Милутпн слушао свету литургпју. Ту до њега, гдс је било место некадањих сплнпх доглавника, стајали смо ми сићушни аастуиницн срискога краља п гледали у истрошене мраморне плоче, преда се на иод и ћутали, ћуталп, ћутали. Ст, Матијашик

СРБИМА У МИТРОВИЦИ НА КОСОВУ који су запо-челн зидати цркву, храм свстог Саве.

а не снивам... моју душу Анђеоска дижу крила, Па Косову лети равном Да вас грли, браћо мнла! Да вас грли, и да љуби Ваше лице каше чело, На које је мутно доба Мученпчки вјенац сплело; Да кас луби, да вам сузом Своју вељу радост каже: Благо роду, благо земљи, Ђе се братац с братом слаже! Ви сте браћа, ки сге људи, Зажижници српске зоре, Свете сјенке са Косова Благослов вам данас зборе!

11,'јело Српство данас клечи 11 Јсрст часни меће на се, А молитва чиста, света У висини таласа се: Дај им, боже, воље јаке Да издржат муке могу, Да доврше скето дјело Посвећено тсбп — Богу; Па кад кубе сјајног храма У тком јарком сунцу спне, И забрује зкона. света Јасним звуком са висине, Чуј молитву њиног срца, Чуј им жеље, чуј им гласе... Па нека јекне Шар-планина: Српству зора родила се!