Zora

бмљно узела. Како је он пак сада ухваћен п суду предан, сметња је уклоњена, јер је прн јучерашњем догађају мој сестрнћ једног властелинског шумара ранио, те ће .чоог тога зацијело допасти неколико годпна тавнице. Но куда се в.н сад спремате ?"

„А куда, ако не к Марији!" одговори Рукавииа п одлети из собе. Стари се Половпна насмије. Затим лагано обеси пушку о раме, напуни лулу и рече: „Е, па ја не морам за њим летптн. За њпх и онако ја ћу увјек и сувише рано кућп доћп."

П О 3 4 Р А в домовини

I

V

М о с 'I

лавна земљо, гн јездо слакно Љутих тнћа — соколова, Херцег - земљо, мајко моја ? Мајко мојих прађедова, Здраво да си! Здраво били Кланци ткоји, крши твоји, Над којима мутни облак С громовима љугим стоји. Твоју слику, мајко мила, Но сред живог срца храним, На камену мача оштрим, Да те чувам,. да те браним; г ар

Да те браним; на твом кршу, Ће се јато гуја сплеће, Да зажежем зв'језду сјајн\ т , Да заблиста зраком среће. Од тог зрака да оживи Твојим небом пјесма врела, II замири цв'јетак мира На висинп твога чела. Па гледајућ, како слава Из мртвог те санка буди, Да издахнем, ц'ј&швајућ Твоје чело ? твоје груди!... Ос1«ан Ђ—Јк

И.8

Цотмн.стин Алекеандра Сергијевића 1 Гушкина" сод В. П. Авенаријуса. С руског иревела В. Иванишевићева. — наставак. —

Једва једном дође давно очекивани дан 19. октобра, дан свечаног отворења лицеја. Лицејисти бјеху особито располсжонп ; ју/рос су моради обући свечано одијело: бијели прслук,. модри капут, са сребрннм пуцама и црвеним овратником, а што је најсвечаније лакиране ципеле и троуглу капу. — Је ли сваки узео капу са собом ? упита, већ уређене по два

у реду лицејисте, редатељ Чириков. Један од најрасијанијих ђака КЈухе.тбекеу бјеше заборавио СЈшју капу. - Држите лијепо капе, ето узмите примјер од Горчакова. Све је у реду. Полазите! II редатељ Чприкоз одведе уре ђене лицејисте у цркву. Они'се пс пеше на највише мјесто, тако да им је сва црква била као на длану.