Zora

113 „ДЈЕТИЊСТВА А. С. ПУШКИНА"

261

Црква кећ бјеше пуна: чланови синода. државног савјета, сенатори, министри, посланици — све се то клањгло једно 'другом, и све се то шаренило у разнобојним орденима и декорацијама, златали униФормама и. т. д. Кроз различита стакла црквених прозора, октобарско сунце бацаше своје зраке, и освјетл^аваше ову накићену публику црвеним, жутим, плавим и љубичастим бојама, и заједно са блиједом свјетлошћу безбрсјних воштаних свијећа, даваше овоме величанственоме скупу чаробно-Фантастички изглед! Иза лицејиста стајаше Чириков, па им именоваше присутне. Пушкин разгледаше есакот по реду, али му је све нешто воглед вукло на отворена врата, куда је требао да уђе цар Александар Павловић, којега је Пушкин тако желио видјети. У 11 сати узбунише се сви око врата, брзо се раздијелише на десно и лијево и на прагу се указа он сам, а за њим владајућа царица и царицамајка,насљедник Константин Павловић и остала пратња Цару Александру I. била је 1811. год. настала 34. година, али он је изгледао много млађи. Његов високи стас и величанствено држање напомену Пушкину античне статуе. Цар бјеше зачешљао натраг своје плаве злаћане косе, тако, да му је високо чело изгледало још отвореније. На његовијем небесно-плавијем очима и на вјештачки правилном лицу, видјела се таква анђелска доброта, такво поштење, да је свак морао волити и обожавати његово царско величанство. Опчарани Пушкин није скидао с њега очију. „Дакле је он оваки! мишљаше Пушкин, и у памети ређаше сва добра дјела царева. Служба се сврши

Свјештенство оде да пошкропи светом водицом сву кућу. — Јеси ли здрав Пушкине? упита га забринуто 11ушчин, — очи ти се свијетле као у грозници ? Здрав сам... нестрпељиво промрмља Пушкин, па да би се избавио од даљих питања, прогура се напријед. Сви се упутише у велику салу. Ту бјеху проФесори, ученици и остали великодостојници. Очекивала се царска породица, која кад дође сједе у први ред столица. Разумовски сједе до цара. Најприје се прочита маниФест о отворењу лицеја, који цар потписа. . Затим директор Малиновски стаде говорити говор. Пушкин који стајаше иза њега примјети како директор кашљуца и чешће подноси убрусац устима. Он бјеше поблиједио као крпа, пг зато свак душом дахну, кад говор би свршен. Затим проФесор Кошански прочита имена ученика, и сваки се прозвани морао поклонити цару. Последњи говор би проФесора Куницина. Публика бјеше већ изгубила стрпљење, али кад се зачу јасни глас младог професора — све се претвори у слух, могло се чути да муха пролети. Говор бјешедиван пун заноса, тако да сваком бјеше жао кад говорник сврши. Цар му приђе, па се срдачно с њим рукова. Затим пођоше гости да разгледају лицеј, аученици одоше у трпезарију — да ручају. Ни чорбу не бјеху довршили, кад се на вратима појави сва царска Фамилија. Цар се иримаче прозору и продужи разговор за Разумовским. Обје царице почеше- обилазити столове, разговарајући се са лпцејистима, и пробајући им јела. Царица мајка стаде иза једног од ученика Корни-