Zora

2*

ТУГА ЗА ЗАВИЧАЈЕМ

327

Ко

ТИ ДАДЕ... (Биргер)

о ти даде, као раЈ Миле очи — поглед тај ? Онај, што је простор цио Плавим велом обавио, Он ти даде, као рај Миле очи — поглед тај. Ко ти створи усне медне Тако рујне, мале, чедне? Онај, који мирис ствара Росној ружи сред њедара, Он ти створи усне медне Тако рујне, слатке, чедне.

ТУГА ЗА ЗАВИЧАЈЕМ од Др. /1азе М. Димитријевића.

Ко ти тако златну косу Низ рамена мила просу? Онај, који свето, тајно — С неба шаље сунце сјајно, Он ти тако златну косу Низ рамена мила просу. Ко у мили гласак твој Анђеоски ули пој ? Онај, што из њежних груди Славуј тици пјесму буди, Он у мили гласак твој Анђеоски ули пој. А/1ЕКСА.

удновато да се ово осећање зове шуга а чежња за заљубљеним — љубав. Међутим то је иста болест. Човек чезне, овамо за кућом, својим завичајем; а тамо за драгим или драгом. Туга за кућом као болест има и свој медицински термин — МозШ§да и о тој се болести у војсци води рачун ; — за љубав и ако изазивље исте патолошке последице као и туга, у грађанству слабо, а у војсци баш никако неће ни доктори да знају. Једном, пре десетину година, имао сам у једном селу једну секцију. Требала мијеједна девочица, да ми чува дете. На питање: да ли има које девојче у селу, да би хтело служити? — пријави ми се биров (пандур) те

општине, коЈИЈе неколико деце имао и замоли ме, да његову девојчицу примим. Доведоше дете и сви сељаци гракнуше: Благо теби Милоје, ти скиде један терет с врата, поред ње можеш и ти изићи на селамет. Отац њен, Бог зна како радостан, даде ми је, али дете с неком ладноћом и затезањем седе у кола. И ја и жена приватисмо је са очинском љубављу, да би и она према нашем детету сестрински одговарала; одведох је терзији и купих јој најлепше сељачке хаљине — срмом извезене. Све ове радости трајаху колико их само погледа. Позивао сам њене родитеље да чешће мојој кући долазе, што су они и сувише ревносно слушали — и све бадава.