Zora

330

3 0 Р А

Д Е Н И 3 А ДРЛМА 7 ЧЕТИРИ ЧИНЛ, НАПИСЛО АЛЕКСАИДАР ДИМА СИН с пишчевим допуштењем превео с Француског Милан Вл. Ђорђевиђ.

Андрија. Одиста ? Госпођа од Тозеша. Цела истина. Са странцима могу говорити о каквим год хоћете лудоријама, али с мојим сином друга је ствар. Оне од његових авантура, које су ми познате, дознала сам од других; он је шта више убеђен да их ја не знам. У осталом, изгледа да се смирио од неког времена. Много је уреднији, много је озбиљнији, чешће смо заједно. Није вајде, навршио је двадесет и седам година. Вас, који сте с њИхМ били у гимназији, немогуће је варати. Удала сам се у деветнаестој години, одмах сам, разуме се, добила Фернана; рачунајте, имала сем осамнаест пуних, њему је двадесет и седам, година дана да га родим, то ми чини свега четрдесет и шест година. Андрија. Двадесет и три у јутро, двадесет и три у вече. Госпођа од Тозета. То вам није рђаво! . . . Ах шеШИр ме мало стеже. (Посматра се у огледалу.) Ал' је то смешно: мушки шешири само женама добро стоје. Ну, да говоримо о нашим озбиљним стварима. Андрија. Слушам вас. Госпођа од Тдзета. Али врло су озбиљне и само за нас двоје. Обећавате ли ми да ћете чувати тајну.

Андрија. Обећавам. Госпођа од Тозета■ Часна реч ? Андрија. Часна реч. Госпођа од Тозета. Особе, о којима ћемо говорити, ништаали ништа ни најмање не знају о овом кораку, који јакод васчиним; ако не успем, излишно је да оне буду извештене. Андрија. Добро. Госпођа од Тозета. Хоћете ли да удате Марту ? Андрија. За кога? Госпођа од Тозета. За Фернана. Андрија. Ето шта ви зовете бити озбиљна! . . . Нећу ! Госпођа од Тозета. За што? Андрија. За то. Госпођа од Тозета. А шта ли је то Фернан урадио ? Андрија. Многе ствари. Госпођа од Тозета. Наведите ми једну! Андрија. За што се тукао са господином од Филвијера?