Zora

КЊИЖЕВНЕ БИЉЕШКЕ

411

та морална корист тако важан фактор при оценп уметничких дела, колико ће онда вредети Бодлерови стихови, Бетховнове симфоније п Микел-Анђелов Мојсеј? Да не меримо ми, случајно, по нечем другом ваљаност уметничких продукција, по емоцији, коју нам дају, на примјер ? Итд. Итд. Чини ми се, да сам казао све, што сам у главноме имао да кажем. Улазити Берлии , 23 септембра 97. АбГЗ

пак посебице у сваки чланак из Сгшпатија господина Цара било би сувише. Сви су они гшсани врло живо и врло речито. Господин Цар је у опште један врло леп фељтонски и реторски таленат ; осим тога, види се на свакој странн његове књиге да је много читао и много запамтио. А то је већ довољно да му књига буде пријатна. Владислав Рибникар,

КЊИЖЕВНЕ БИЉЕШКЕ

Критика. У задњем броју бпограз.скога „Дела" изашла је критика Јов. Скерлића, на књигу Марка Цара Моје Симпатије. О еамој критици нећемо говорити, алн напомињемо само то, да се и г. Скерлић слаже са Царем у погледу Војпслављеве појезије, те га и он држи више за вјешта верспФикатора. него лп за правог пјесника. Наше је мишљење, да се овим чини грдна неправда покојноме Војиславу, пјеснику, који је заиста имао и красних мпслн и осјећаја, те који осјећаји, и ако нијесу бујни и плахи, ипак су њежни, дубоки и због тога, а и због красне форме, његове нас пјесме тако рећи на јурпш освајају, Оспм тога ми Војпслава не смијемо судити само по његовој давно изданој збирцп пјесама, јер његовп прпјатељи тврде, да их он има још два пут толико и то баш изврсних као што су : Песник, Дарови неба и т. д. и т. д. Ти његовп пријатељп чак нам обећаше, да ће те пјесме прикупнти и издати у засебној књпзи, али, на жалост, све до дан^с остале само на обећању. А мн мислимо, да баш сада, кад се и овако почело писати о Војпславу, треба да прихите са издањем те збирке, па тек онда, кад све пјесме буду у рукама критичара, нека они изрекну свој суд. Ми смо увјерени, да ће тада бити критика далеко повољнпја, па зашто да ти пријатељи, — ако су му доиста прави пријатељи, — допусте, да се крњи његова сл.ша, а свијетло његово име да тавни. Зар то ннје гријех, велики грпјех? . . . Мп рекосмо, а надамо се, да неће требати да рекнемо и по други пут. Вијенац, зове се нови дјечпји лист, који је, како читамо, поче пзилазити од 1. нов. о. г., а покренуло га је неколико српских учитеља и књнжевника. Лист је илустрован а излази једанпут у мјесецу. Цпјена је на год. 2 дин. уредништво истог налазн се у Биограду, у Бранковој ул. бр. 16. Искра. Српски листови донијели су овај оглас: Од 1. јануара идуће године, почиње излазити у издању Парне Радикалне Шгампарије у Биограду нлустротни кт&еЋни лист Искра. Лист ће излазити два пута мјесечно — тачно 1, и 15. — на 16 страна

а у оолику познатих великих илустованих листова у других напредних народа. — За сурадњу је добијена, у главном сва књпжевна снага старпјега и млађега кола — пјесника приповједача, есејиста п научара, а уредништво се постарало и за редовне извјестиоце из главнијих кулгурних средишта српскпх п словенских. — Илустровани ће дио бити у првом реду од нознатих српскпх умјетника — сликара п из богатог пзбора чувених свјетских радника умјетника. Покренут у једној сврси да буде, данас једино, гласпло умјетничког напретка српског, листу ннје пзосгала морална потпора и другнх виђеннх радника иначе представника различитих гледишта друштвено - политичких. С тога лист има права очекивати обилати одзпв уредних претплатника. — Цијена је листу : годишње ^О; мјесечно 2 динара ; ван Србије : 2о динарау злату или 12 фор. годишње. — Скупљачп добијајуу пме награде у Биограду на двадесет а ван Бпограда на десет претплатника лист за вријеме трајања претплате њихових уписника. Претплагу и остало што се админисграције тпче ваља слати изднвачу А. М. Станојевнћу — а рукоппсе : уреднпштву, Кнежев споменик бр. 7. Првн број изићиће о Божпћу ове годпне. Главнп уредник Андра Гавриловнћ, проф. — За овакав лист, код нас Срба, одавна се осјећала потреба, те га ми од наше стране најтоплије препоручујемо, а да ће ваљано уређен бити, јамчи нам име даровптог проф. г. А. Гаврпловића. Декамерон. Сто прича од сто најславнијих писаца светске књижевности. Уз сарадњу сарадника „Бранкова Кола". Књига II., св. 11. Ср. Карловци. Српска Манастирска Штампарија 1897. Цијена свесци 20 новч. (Добија се у Срп. Манастирској Штампарији у Ср. Карловцима) у 11. св. садржај : Софија Подлипска, Прслук господина апотекара (с чешког); Тутн Кијалшл, Сликар провадаџија (с перзијског); А. УређиЈа, Јон Истецул (с румунског); Ни§-о Копуау, Прибор за чај (с енглеског)! Тог НесШег^, Куртизер (са шведског) В. Д. Владимиров, Газда и слуга (с руског). Матавуљеве приповијетке у страним језицима. У разним угледним руским часописима, изашло је