Zora

3 0 Р А

зиме, за тим Перкуиа (ГТеруна) и најмоћнијега Сшстића и Пелвита (Плевника). Свакоме испије по чашу пиве и не додирујући чашу рукама, већ је само зубима ухвати и пребације преко главе, пошто је чашу већ испио. А на то ће рећи: „Нека ово буде часна успомена на наше дједове, да њоме ублажимо гњев наших богова!" Затијем закоље јаре а крв источи у посуду, којом ће попрскати стоку народну да се обилато расплоди, а жртву наложи на ватру. Мушкарци иза тога посједају уздуж подугачке ватре а жене им пружају пшеничне лепиње да их кроз ватру врзају (жганци), 1 ) док се не испеку. При том пјевају боговима славопјеве. Одмах кад се испеку лепиње и жртве, подијеле се међу народ, да благује и пије пиво. Кад се до зоре сврши свечаност, онда ће све отпатке жртве и мрвице хл>еба од лепиња сабрати и закопати на извјесно мјесто у земљу, да буде плодна земља и стока. Овај ме обичај сјећа на обичај веселице , некада жртве богу Коледи, коју виђамо и данданас у Херцеговини и о којој ћемо споменути на свом мјесту. 2 ) И туде људи отпатке и лубању од веселице (овна) на мали Божић (нову Годину) понесу у башту и тамо је закопају под земљу, да буде плодна. Како већ споменусмо, Митрино богоштовље има своје поријекло у индијској богослужби бога Индре кога су називали придјевком Мишра (пријатељ). — Митру спомиње већ Ригведа . 3 ) Туде ће пјесник ускликнути : „Боже, ти си онај кога људи називају Индром, Митром, Варуном и Огни-јем!" А на другом мјесту ће кликнути кад се сунце рађа: ') Жганци, тако зове Приморац тијесто, које се при ватри испече или свари. — 2 ) 0 томе ће бити говора у чланку 0 гатању. — 3 ) Ригв. I., ,104. 46.

„Ето. Сунца Бога и свевидца 2 ) Ето дивна свијем људ'ма блага: Све сазнаје, 3 ) све јаде познаје, Гонећ' тмине кано застор тамни. Ето свијех ствари животворца; Златних зрака као златно море; Опет тјера своја стара кола Упрегнута коњма бијелијем. Ето Митре кој' се у вис диже Од руменог крила златне Зоре, Широм сијага уз пој милозвучни, Од сто грла пјесме ти се оре ! Држим, да си ти то, боже Митра, Који никад не ћеш закренути Од старога свога правог пута." У старим ндијским храмовима види се сунце Митра (Индра) на четверопрежним колима, гдје јури по небесима држећи у руци лотов цвијет; јер је био плодоносац те је и земљу гријао. У прољеће је тај цвијет онај, који најприје своју главицу из воде промоли кад Митра нашу земљу јаче огрије. Сунце у колима у која су упрегнута четири коња, налазимо и у Грка (РћоШоз-АроПо, НеНоз) и у Римљана бо1а. — У Перзијанаца видимо на сликама жртву бик! богу Митри обично у пећини. Свештеник са Фригијском капом, клечи на заклатом бику. Више њега виђа се млађана глава рудасте косе сунчанога бога а са стране богиње Мјесечине (Маопћ) 1 ) наседмаку. —■ На отпатке жртве чека сокб, који је поврх свештеника, а уз бика је псето, змија и дрз^га гамад као шкорпија, гундеваљ (бсагаћаеиз) и т. д. И Перзијанци су жртвовали Митри бика, као што су и Мисирци своме сунчаноме божанству Осору (Осера, Озирис) и Инђани свом благом Индри (Митри). 5 ) 2 ) Замишљали су сунчанога бога Индру са хиљаду очију. 3 ) Имао је десет хиљада ушију. 4 ) Маопћ с.чнскрит. таза= мјесец од тап, тсЛаИ, мјерити. МтјУТј, лат. тепзгз. сслов. месаци, гот. тепап, аМ. тепо, лит. тепи. У приморју (Крк) је тепа оно што и млађ, млађак (№еитоп(1.) 5 ) Митра од сскр. тИ-га == пријатељ. 2*