Zora

110

ЈЕЛИНИ И ЛАТИНИ У ХУ-ТОМ ВИЈЕКУ

ЕЛИНИ И

^Ла ТИНИ V /^У-ТОМ ВИЈЕКУ

од Емила Каотелара са шпањолског Поднопољски (СВРШЕТАК)

ј^ва његова духовна власт оила Је уложена да задржи Сабор, а сва његова свјетовна власт, да се разријеши. У тој великој неприлици пане на ум помисао да се обрати Козму Медичи, доказујући му колико би његова Фиоренција, која се називаше оцем, добила, кад би Сабор њен гост био. Козмо, који је, како зли језици говораху, био неизмјерно богат, јерје баштинин новац, згрнут од папе Ивана XXIII., грдно је трошио не само ради сјаја своје фамилије и своје личности, него и на корист евојег града и своје домовине. Моћан, богат, раскалашан, интелигентан, овдје је држао академпју, гдје су расправљали мудраци, ондје школу, гдје су учили дјечаци, тамо радионицу, гдје су радили радницп, онамо башту, гдје су свирали свирачи и жене пјевале, па три или четири величанствене цркве у Фиоренцији, три или четирн дивна манастира на ближњим хумкама, пространу болницу у Јерусалиму, заводе сваке врсте, који су чинили његов град светилиштем, а његову породицу божанством оног неприсподобивог периода, у којем је почелапуцати зора Ренесанса. Држати Сабор и Фиоренцији, угостити патријарха грчкога у оној републици атенској, видјети и-.дружити се са толико славних научењака, расправљати о највећим проблемима са људима из свих крајева свијета, показати ону надахнуту Фиоренцију, звоник Ђиотов, куполу цркве Санта Марија дел Фиоре, палаче и цркве: права напаст за велику душу, која је знала отпочинути на призорима умјетности и која је знала обожавати све велике идеје. Али осим тога свега било је и дру-

гог разлога жељи, да се Сабор јелинсколатински држи у Фиоренцији. Медичевци су припадали Академији, а тако су се дубоко клањали Платону, као и самом Исусу Хрисгу. Црква латинска била би својина аристотелизма, а црква грчка платонизма; тражила се синтеза између двије цркве, која би одговарала другој синтези између двије школе. Ко би је прије нашао до Козмо Медичи, Латинац поријеклом, Грк душом? Сабор се пренесе из Фераре у Фиоренцију, а ово преносење пружи прилику новим свечаносгима, новом дочекивању, новим призорима. Од Фераре до Фиоренције низало се једно за другим неописано и опће одушевљење. Али се расправљања веома дуљаху, а слога се никако не постиже. Четири мјесеца, од јануара до априла 1439. год., употребише у расправљању: да ли је св. Василије држао или није, да Свети Дух произлази заједно од Оца и Сина. Папа да сврши та разлагања и препирке, умањи у толико оброке, да су оци Сабора управо умирали од глади. Некоји одлучише отпутовати, ајамачно би и кренули, дато није великаопрезностРепублике енергичнозапријечила. А с овим оклијевањем слога не доби ништа, јер нити Латини хтједоше напустити једну ријеч нити Грци придодати, одкоје све зависаше, символима њихових религија. Најпослије је сплетка Козма Медичи успјела више него што је био у стању углед Еуегена IV., јер се престиж трговца уздигао над престижом папиним. Козмо окупи великог оца јелинског Висариона, а овај патрпјарха византијског, који и ако не хтједе за свог живота пустити своје мјесто римскоме патријарху на часу смрти, кад више