Zora

3 О Р А

259

Госпођа од Тозеша. Нисам се задоцнила. Нема сахат. Али било ми је потребно да се озбиљно разговорим с мојим сином и то тако да у будуће између нас не буде никаквог неспоразумљења. Заклињем вам се, Брисо, да нисам знала, шта се десило. Фернан је много скривио; али био је врло млад, а ја сам га сувише волела. Али то није разлог да ми га убијете. (Сузе јој изнова потеку.) ] 1оСЛЗЛИ СТе МИ Га испребијеног, једва је дисао. Могао је да се брани, али није хтео. Брисо. Погрешио је: сад би било свесвршено. Госпођа од Тозета. Он очекује у мојој соби исход нашег разговора; чим му га будем саопштилаотпутоваће. Његово место више није овде. Али, не брините се, он ће учинити што захтевате: испуниће своје обавезе. ВриСО (госпођи Брисо.) Иди замоли господина од Бардана и господина Тувнена да буду тако добри, да присуствују овом нашем раЗГОВОру. (Госпођа Брисо изађе.) Госпођа од Тозеша. Разумела бих да позовете Денизу и ако је њено присуство готово исто толико мучно мени колико и вама, али шта се тиче господина од Бардана и господина Тувнена цела та ствар? Брисо. Они ће бити сведоци свега што ћемо ми закључити, а то све је врло озбиљно, те како ћу ја одржати моју реч онога дана, кад обавеза, коју ви будете узели на се, не б.уде испуњена, та два човека моћи ће изјавити, да сам ја само оно учинио, на што сам имао право. Госиођа од Тозеша. Морам вам у напред казати, да ми је мало имања остало. Издржавањс,

које ћу моћи давати мом сину, биће врло скромно. Брисо. Тим боље; биће принуђен дазарађује, а то је још раније требало да ради. Што се тиче његове жене, она ће радити као што је и пре радила. Госпођа од Тозета. Кад се ожени, ја не одговарам за последице брака закљученог под таквим погодбама. Брисо. Ја одговарам. Докле ја будем жив, ваш син владаће се добро, а ја ћу живети још коју годину, кад нисам умро пре једнога сахата. (Андрија и тувнен улазе.) Извините, господо, што сам узео слободу да вас узнемирим, али веома ми је стало да будете сведоци свега ШТО ће се сад овде збити. (Дениза улази с друге стране с мајком.) ГоСПОДИНе КОНТе, ви сте ми учинили част да ми запросите руку госпођице Брисо. Она вам је признала, што никад није сматрала за потребно мени да каже, да више није слободна. Ви узмите, дакле, своју молбу натраг, као што бих и ја радио, да сам на вашем месту. Госпођица Брисо верила се тајно са господином од Тозета, и госпођа од Тозете по праву првенства иште ми за свога сина руку моје кћери. (Госпођи од Тозета.) Је ЛИ ТаКО, ГОСПОђО? Госиођа од Тозеша Такоје. Част ми је, драги Брисо, просити од вас и одмоје пријатељице, госпође Брисо, руку ваше кћери за мога сина. Госпођа Брисо (тихо Денизи.) Буди храбра. Дениза. Бићу. Брисо. И то чините, госпођо, у име вашег сина? 4*