Zora

3 0 Р А

277

Ши

ВОТ И ОБИЧАЈИ СРПСКОГА НАРОДА

Из биљежака и биљешчица. — Ст. Р. Делић ^ I. КНА. Ш.Д6.Н је обичај код МухаЈр^ 3 меданаца, да се дјевојка кни. Цр 0 томе се говори у Бос. Вили ж у ириповијеци — Васијет, гдје ( се црта живот и обичаји мухамедански у Горњој Херцеговини. Ту се свршава иовратак сватова у Борчу предајом младих (не! но дјевојака, а младе ће бити тек по ђердеку) женама, да их дјеверови прстенују, а жене окну ноге и руке, па се надовезује: „Нека је све у реду и по хадету, па ће добро бити". 1 ) Добро би било да је по хадету, но у синова Ибра бајрактара, кога свак, па чак -— „и стрико Гашо хвали, јер он не хвали сваку шушу" •— није по хадету. Да није то по хадету могао је госп. писац видјети у чланку од госп. И. Димића Хана — кна и ие пасти у горњу погрјешку. 2 ) Но као да је он слабо марио за тај лијепи чланак, па га није ни прочитао. Добро је рекао госп. Димић о томе обичају, да дјевојку треба книти код њезине куће, ако је била испрошена, но ако је без прошње доведена — онда у младожењиној кући. Само и ово треба попунити и исправити. Гдје ће се дјевојка книти стоји до уговора, јер младожења даје кну, па ако је шаље кући дјевојачкој, треба уз кну послати и дарове кући

и роду дјевојачком. Не иште ли му се кна, то не иду ни дарови, до ли само фереџа и још неке ствари на дјевојку, па је киа код младожењине куће. 3 ) Када се кни, простре се душек; легне дјевојка, загрну јој ногавице и рукаве, па јој обложе замућеном кном ноге до кољена и руке до лаката и замотају. Она лежи док се боја не прихвати тијела, а.само су ту женске присутне. Што госп. Димић наводи узрок книћену по оној народној пјесми „да је не оставе" — не ће бити, јер Мухамеданцу није „џаиз" јести из руку своје жене, што-год зготови, ако јој нијесу окните, ни послије женидбе — цијела живота. С тога се треба редовито книти. Даје жута бојатилсум противу урока, то стоји, но да би се ради тога книло и да је то вјерски обичај, не признаје народ. Ја мислим да ће то бити ради весеља и чнстоће, као што на једном мјесту у Курану стоји, гдје Мојсије о жртвовању краве Израилцима вели: „Бог хоће, да њезина длака буде отворепо окуте боје, која развесељава свакога, које год види." Још је у једном погрјешка у Васијету, јер послије дове своде младожењу у ђердек не само дјеверови, но и момци — његови јарани. Том га приликом туку шакама у леђа и гурају, гдје гадјеверови бране. Овај рђави обичај, говоре, да је многоме болест нанио, а некада и смрт. 4 ) Но правдају га тиме, да би младожења прије уљегао

') Босанска Впла, 1891. стр. 242. ђ Бос. Вила, 1890., стр. 123.-124. и 137.-139. Хана или кна.

3 ) Ово се ради из разних узрока, гдје је главни сиромаштво, или неће да гуле новога зета. Но има и тога, да младожења даде само кну без дарова. 4 ) Нађе се катила, а особито ако му је непријатељ, или, ако је и он са истом дјевојком ћосао, па му том приликом даде у бубреге — тад му је најбоља згода.