Zora

278

ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ СРПСКОГА НАРОДА

у собу, ако је стидан — да се не устеже. 0 овоме сам обичају забиљежио нешто и смијешно од неког црнца Азијата. У њих је — вели — обичај пошто утурају младожењу, да кухају тикве и сваком метну на синију по половицу. Гости тада сједу и једу, а уз то се весели. И младима треба у у собу унијети и оставити. 0 некој свадби забораве то, док ће ти младожења из собе завикати: „А, камо моја тивка? Ето мене к вама; џаба вам дјевојка, дајте ми тикве!" Колико је у овоме истине — не знам. II. ЖАБИЦЕ. Није ми познато да је ико писао о чобанском обичају, или врачању — зкабпци, 'окабинама, окабицама, мауку, како то све народ зове. Ја сам о томе питао и биљежио и овдје из биљежнице вадим. Често се догоди, а особито љети, да се брав или говече надме и стане се прошезаши и ваљати. Овако стање бравчета или говечета рекну овдје у Гацку ухвашиле су га окабице или Лсабине. Чобани кажу, да ово долази отуда, што брави покрај воде пасући, гдје жабе леже, поједу траву 5 ) и ухвате га жабице. Чим чобанин опази да му се брав протеже и ваља, дозове друго чобанче и почну врачати — парати окабице. 5 ) 3а ову сам траву пропитивао, па ми је донесе из Грачаниде неки Дилић. Корјен је био влакнаст, лишће дугуљасто и длакаво и из корјена одмах у бус збјено. Биљка је била још млада и неразвијена, без цвијета, те је нијесам могао одредити, но свакако ће бити нека од Љабгшча (Вапипси1асеае) и слична је по лишћу пламенки (Ва1гапси1и8 Датпга1а). На Михољачама сам дознао опет да је слична дуди (С1сп1;а \ т 1гоза) или кукути (Сбпшш тасиШшп) и дипљем псршуну (АЈеИгаба супартт) и т. д.

На истом крају Гацка, у Автовцу, Муљима, Липнику и т. д., изврне чобанче болесно бравче или говече наузнак, скине своју капу и повлачи зашиљеном капом уз бравче по трбуху, као да га пара. Друго чобанче уђаше на штап и дође к њему јашући и повиче : — „ГТомага ти Бог!" — „Добра ти срећа!" — „Шта то параш?" — „Парам жабице!" — „Парај, парај, док испараш!" Онај јашући на штапу оде, па се опет поврати и настави исто онако, као и прије, а овај му одговараједнако парајући бравче. Тако учине три пута. Након тога почне онај, те је парао, тући бравче капом и говорити: — „Бјеж', жабице, ето капице!" — „Бјеж', жабице, ето капице!" Ово се чини све дотле, док бравче не оздрави. 6 ) На неким мјестима не јаше чобанче на штапу, а у Грачаници ми кажу Крвавци, да је најбоље кад парају жабице мушко и окенско. Они терају жабице у туђе браве и говеда, па вичу: — „Бјеж\ жабице, ето капице!" — „Бјеж', жабице, ето капице!" — „Хајд' у срђевићка 7 ) говеда!" Или ако је брав: — „Хајд' у меданићке 8 ) браве!" 0 оваком претјеривању жабица у туђу стоку и говеда казивао ми је и ЈеФто Грчић из села Меданића, да се и код њих ради и да је он исти претјеривао. 6 ) Гдјекоје се бравче одма дигне и побјегне, но некоја дуго леже. Тако је у Автовцу неки од Хасанбеговића цио дан тукао овцу и једва пред ноћ „отјера жабице." Ваљда је много појела траве? 7 ) Село Срђевићи, гдје стоје Ковачевићи и т. д. 8 ) Меданићи, село за Грачаницом. Само ми је овдје напоменути да се претјерива у које ко хоће село, а горња су узета ради примјера.