Zora

3 0 Р А

327

и човјечијих слика, баш као и на Јагодну, сви без натписа. Међу стећцима имаду три крста: Два мање оборена а трећи највиши је узгор и окренут истоку баш као и сви други крстови и стећци. Овај велики крст висок је над земљом 2 м., широк је с пера на перо 1 м., дебео 35 цм. Истесан је од живца камена. На њему имаде с обје стране изрезана по два мача, а пред њим је велика плоча. Дуга је 2 м. 15 цм. а широка 1 м. 60 цм. Са лијеве стране на крсту испод пера има овај доста читљив натпис: ИСЕ (1ЕЖИ С СИНО/И рд ДИСДБО Л1 М Л1 ижј на гкои

ПЛЈ/ИЕНИТОИ ОКЛИ КИ/ИИ Н НЕНЛД 0 ТНЦ I кгшс ПО/ИЕНИ постнки син8 /ИО/И жуп^нУ рлдлн8 и син8 /и8 Како се види из самога натписа, ту лежи жупан Радан са својим сином Радисавом, а овај камен, подигао му је отац Ненад за вјечну спомен. Година није означена, али је сигурно прије пада Херцеговине 1483. год., јер су се по паду Херцеговине сви становници Подвележја истурчили, који су жалили оставити старо огњиште.

@ К Р 0 Ч Т 1Г*>~

Књижевноет <>3 СЛОВЕНСВА С р п с к а И опет о српским народним пјесмама. ( Једна ријеч српским плдаг,. књиИсарницама н шталтаријама). У два пута од неки 'дан, осврнули смо се на случај у коме је највеће културно и патриотско друштво наше браће Хрвата поступило небратски и недостојно са српски.м народним пјесмама издајући их под своје. И, све да и није оне увијек свјеже ране која је задана српској књизи отимачином оних једанаест хиљада и 845 српских стихова који изиђоше у књизи Хрв. Матнце под именом Хрватских народних пјесама, ми смо обвезани и приморани да се на ту исту ствар осврћемо и даље и чешће пута, у страху за сигурношћу оних умиљних српских ријечи што још звоне на српском огњишту са сјетних струна српскога гуслара. Но овом приликом имамо нешто и да изјавимо. У уредништву нашег листа има једна још неуграбљена збирка наших народних пјесама пуних 5000 стихова. Она ће да изиђе под именом: Херце-

говачки бисер, српске народне мухамеданске окснске пјесме, скупно их Осман А. Ђикић. Наш вриједни скупљач и брат Мухамеданац, даровити млади пјесник Осман А. Ђикић ставио их је сад на разполоњеже нашем уредништву. И сад се тражи издавач тој збирци пјесама. Пјесме су одиста прави херце-> говачки бисер који се може мјерити са свијем досадашњијем издањима наших нар. стихова. Побиљежени су вјешто, те се није окрнило ни једно зрнце од оригиналне љепоте. У њима је сва она драж коју засебно од осталих српских пјесама има нарочито пјесма нашег народа у овим крајевима. Дивна романса, блага туга, тих жубор љубави, која пониче у грудима Српкиње дјевојке под топлим српским југом у усамљеним одајама и багчама на обалама дубоке и плаветне Неретве куд са шипком смоквом расту ђулови и пјевају булбули; загим онај диван израз који трепери у тој врсти наше појезије, све се то огледа у овој красној збирци. Млади пјесник — скупљач ухватио је онаке какве су и сад их је у намјери да преда свом народу и тиме спасе од отимача. У прошлом броју саопћисмо једну жалосну истину како је најприје једна издавачка књижара (Поповића) која се зове српска одбила оваку понуду да их изда једног другог скупљача, а то исто што

Н И К А