Zora

3 0 Р А

339

јк-ЛИ-АГА Дадић Ајан мостарски крајем прошлог и почетком овог вијека и његови синови Мемиш-ага, Адг^-ага и Ахмет-ага. — Жиленко М. Вукићевић (СВРШЕТАК) Гаш некако у то вријеме завади се ЛШ? са почитељским Гсизран-капетаном. чУЈ^Порта је овим појединачним међуЧр собицама жељела да растроши снагу ]* Срба мухамеданаца, који тако јако жељаху за независношћу своје отаџбине. Али то је увидио и сам Али-ага, те с тога, иоступајући онако благо са Србима православним, у заједници сад с њима, потуче Гапран Капетана , тако, да му се сад у Херцеговини нико не противљаше. Оваким радом углед му у цијелој Херцеговини јако порасте, тако, да се Порта забрину да јој Али-ага Дадић не оцијепи Босну и Херцеговину као што је Карађорђе Србију. С тога босански везир по наредби из Стамбола посла против Мостараца и Дадића Сулејман-пашу Скопљака са регуларном војском. Дадић са Мостарцима не даде му ни да се приближи Мостару а камо ли да заузме град, већ га заустави у некаквом пољу и запријети му, да не смије ни један клас рајина жита нестати а камо ли што друго. Сулејман-паша у скоро би принуђен да се повуче Невесињу без икаквих успјеха. Овим одбијањем Сулејман-паше и регуларне војске, Дадићу још јаче порасте углед у Херцеговини. Порта се јако бјеше забринула шта да ради. За то поново нареди везиру босанском да се лати свију срестава против Дадића. Кад везир ништа не могаше учинити јавно, јуначки, онда нареди Сулејман-паши да мучки смакне Дадића. Овај преко својих људи задобије мостарског кадију Мухаремошћа и овај једног дана 1809. године, позове Али-агу у мешћему. Ту га послужи кавом, у коју је прије тога усут јак отров и тако отрован Дадић умре, оставивши послије себе три

сина: Мемпш-агу, Адџ-агу и најмлађега Ахмет-агу. На тај начин заврши свој буран политички живот пун борбе овај велики Херцеговац и јуначни Мостарац, Србин мухамедове вјере Алн-ага Дадић. И радом својим и смрћу својом показао је Србима мухамеданцима како се љуби отаџбина и како се брани. Он је био жртва туђинског утјецаја и мијешања у српске ствари у Херцег-Босни. Кад сам већ казао како је прошао овај велики носиоц босанско-херцеговачке независности, да кажем и оно, што сам могао наћи и дознати о његовим синовима. Кад умре Али-ага Дадић, Мостарци одмах узму за ајана најстаријег му сина Мемиш-агу Дадића. Али ајанство Мемишагино трајало је само годину дана: јер се у свему угледаше на свог оца, а то се баш никако не допадаше Порти и њеним присталицама. Порта одмах по смрти Алиагиној, бјеше послала свога Турнаџију да низами Србе Мухамеданце а везир свог муселима да низами хришћане. Али-агин син Мемиш-ага противљаше се томе. Султанови људи портине присталице знали су да не могу лако изаћи на крај са сином Дадићевим. С тога гледаху да се и њега отарасе. Сулејман-паша опреми царског Турнаџију у Мостар. Овај дође и одјаше у Челебића ћошак у Шарића механу. Ту позове све мостарске главаре па и ајана Дадића по заповијести царској на договор. Они дођу сви. па и Дадић Мемиш-ага. Овај их све дочека лијепо и угости „под османлијски" кавом. Послије договора, када се већ поче и мрак хватати, аге се почеше праштати с Турнаџијом и растурати ку2 *