Zora

342

ТАЈНА ЈЕДНОГ КОСТУРА

кланце не бјеху намјештени само Срби мухамедовци већ и православни и католици. Везиру бјеше мало оно војске, што је отишло на Мостар, но нареди једну јаку чету посла и њу под предводништвом паше Сребрнице против Мостара. На такав поступак везиров озлоједе се Сарајлије те се листом дигну у помоћ Мостарцима. Стигну пашу Сребрницу у Гвранима на Неретви, потуку се с њим и погубе га а војску му растјерају, те се ова врати кући. Међу тим бјеше већ настала и 1814. година. Између Мостараца и везирове војске већ се десило неколико крвавих сукоба. И за то вријеме везирова војска непрестано је повећавана, а редови Мостараца били су све ређи и ређи. Најпослије 21. априла пред Ђурђев-дан, послије једног крвавог боја, везирова војска потисне Мостарске храбре борце и уђе у Мостар. Дадићима не оста ништа друго но да бјеже из Мостара. Старији Адџ-ага, ајан умакне на Узарчиће више Блата Мостарскога у своју кулу са својим присталицама, а млађи умакне у Драчево својим шурацима Ризпанбего-вићилш испод старе Габеле. Кад везирове присталигде уђоше у Мостар, образоваше ратни суд да суде свима онима, који помагаху Дадиће. Зна се како су могли проћи сви они, који су дошли пред овај крволочни суд. А Дадики изгибоше издајом. Тако- млађи Дадић, Ахмет-ага погине заједно са својим шурацима Ризванбеговићима при вечери. У Мостару, по ријешењу ратног суда, одузето

је све имање породице Дадића, све им је порушено и темељ од куће раскопан. Поредтога, суд је ријешио да посијеку сваку мушку главу, која је од Дадића. И заиста би ову чувену кућу са свим утрли, да једна слушкиња не украде Мемиш-агина синчића Мах.пут-агу и неодведе крадом у Дреницу, те се од њега настави породица Дадића. Ето тако је прошла ова чувена породица мостарска, давши четири вриједна и заузимљива поборника за независност Херцег-Босне. Они нису успјели као ни многи други, али су показали како се не гледа на вјеру, кад се ради за добро отаџбине. Они су пали. Земљу поносне Херцеговине оросили су својом јуначком крвљу, како само Србину доликује. Умрли су сва четири храбро, с надом да ће на њиховим гробовима нићи цвијеће узајамне братске љубави и слоге између Срба сва три закона. * * * Само да кажем још неколико ријечи: Поменути Мемиш-агин син Махмутага одрастао је и доцније се оженио. Ако се не варам, овај Махмут-ага Дадић живио је све до аустријске окупације, а умро је послиЈе окупације. Имао је два сина све ми се чини Мелгиш-агу и Али-ефендију, који су и данас живи у Мостару. Оволико могадох ја сазнати и наћи о овој чувеној мостарској породици. Ако има грешака или непотпуности, молим онога, који зна боље, нека исправи и попуни, бићу му веома захвалан.

АЈНА ЈЕДНОГ КОСТУРА — Из „Сшудија' за роман" — ЏсролаЏерома —

|1 бесхрабрена нашом равнодушношћу киша престаде н ми изнијесмо столице на кров моје лађе и почесмо посматрати како сије| вају муње. За тим, што је врло природно, наш разговор склизну на

тавне стазе,и ми стасмо причати о мрачним и тајанственим странамаживота. Неке од тих прича вриједе да буду поново причане а неке не. За ону што је направила највећи утисак дужан сам благодарност ЏеФсону.