Zora

372

Б II С М А Р К

рају никаквим дубљим промјенама у његовим мислима. И на пр. усвојење заштитног система не везује се код њега ни за какву ширу замисао о економној политици Њемачке. Он се ријешио да кад му повиси царину тек онда је пропао плаи да другим начином завођењем монопала дувана створи царевини нове изговоре. Док је Сер Роберт Пил прекинуо са заштитним системом у име једног великогначела, Бисмарк сенатај систем вратио из разлога више Фискалних. У опште у његовој унутрашњој политици залуд ће се тражити какве руководне идеје. Он се цоводио за околностима једног тренутка, владао од данас до сјутра, био у потпуном смислу ријечиједан опортунист, што, кад се мало размисли, значи политичар без оригиналности. II. С искреношћу његове дипломатије не стоји ништа боље него с његовим консерватизмом. Јер ево само неколико примјера. У Данском питању, гдје је свој први већи успјех однио, онје тако рећи до пошљедњег часа, увјеравао Енглеску и Данску да Пруска не само да жуди сама за Шлезвигом и Холштајном, него шта више гледа да спријечи сваки покушај Њемачког Савеза против}^ тијех војводина. На основу таких увјеровања, Дански је посланик извијестио своју владу да се кнез Бисмарк шоџло заузима за интерссе њихове државе. Не само то: 14 октобра 1863 он се и писмено обвезује према Лондонском Кабинету да ће под извјесним условима спријечити савезни поход на ТИлезвиг и Холштајн. Ти су услови испуњени, и онда, 9 новембра, у мањем размаку, дакле, него од мјесец дана, он изјављује да Пруска нема шта више да замјери уласку

савезне војске у ове двије области. У први мах, говор је да се само Холштајн заузме; ну, пошто су Велике Силе на то како тако пристале, Бисмарк се у један пут досјећа да ратне операције морају и Шлезвиг обухватити. Што је најљепше, по програму, Шлезвиг и Холштајн, имају се ујединити у једну државу под суверенством кнезаАвгустенбершког. Ни Аустрија ни Њемачка, које су отргле ове војводине данском краљу не потражују их за себе. У томе смислу оне дају Формалну изјаву 24 маја 1864. Пруска, од своје стране, нарочито истиче најиреча права кнеза Августенбершког. Ну, већ крајем исте године, Бисмарк открива да кнез Августенбершки није једини претенденат, ту су још, као озбиљни такмаци војвода Олденбуршки и војвода Хесенски. Рад да ником на жао не учини, Бисмарк тражи стручно мишљење код правника, и ови пресуђују да ниједан од претендената нема права на Шлезвиг и Холштајн, да једини ко на њих има права то је краљ Дански, али како је он ратом принуђен уступити те области владаоцима Аустрије и Пруске, то се може сматрати да су његова права прешла на ову двојицу. То гледиште на Шлезвиг и Холштајнско питање Бисмарк објелодањује као своје, јула 1865. Више од године дана, дакле, требало је да се парче по парче дозна потоња мисао тог тако отвореног дипломате. — У очи аустријско-пруског рата онје водио с Наполеоном III. преговоре о накнади која би се Француској за њену неутралност дала. Пре Садове, он је будући по својим властитим ријечима прво Њемац па онда Прус, пристајао да Француска заузме лијеву обалу Рајне. Послије Садове, о лијевој обали Рајне није хтио ни да чује,