Zora

Стр. 108

3 0 Р А

Бр III.

ријере. Колико год је његових већих радова задобило и критику и књижевну публику, у толико су му ови радови, по својој скромној формп, дали право, да може испунити доцније оправдане наде, за којима теже толики књижевни кругови, измишљавајући себи Мопасана. Французи су га створили и плачу за њпме, Руси га у Чехову виде скоро персониФицирана, Нијемци чезну и ппшу есеје и кригике на писце, тражећи сличности, а ми гледамо у Матавуљу књижевника, који би за нашу скромну литературу могао битп велики Мопасан. Нећу казати да су ми за ову тврдњу дали повода његови сви пређашњи радови, али ова јубиларна књига толико улива респекта за претензије финог стила и прегнатне љепоте, да је тешко пропустити прилику, и не наздравити пуном чашом истинске пскрености једном отменом приповједачу. Ради боље карактеристике, да наведем једну сличност стила и љепоте пишчеве, која подсјећа на Мопасана: „Мјесец бјеше грануо, голем пун мјесец, према чијој се свјетлости гола су-

ЈТ РЕГЛЕД Бранково Коло, донијело је у 6, 7 и 8 броју наставак Кнеза Градоја од Орлова града од Чеде Мијатовића, а од нових прича: На дежурству из свог дневника Таса Ј. Миленковић; У Комисији, „Власт све може" од Драгомира Брзака. И ово је једна красна слика из бпљежника даровптог овог приповједача. Интимност овог топлог причања а и хумористични тон даје нарочите дражи овим ретдима; Свет. М. Марић написао је по народном причању Материну Клетву. Ова поетична тема дала би се врло лијепо пренијети у стихове. Од стручних чланака наставља са историјска расправа проФ. Милутина Јакшића: 0 Арсенију IV. Јовановпћу Шакабенти; Душан Котур превео је са ч.шког један лијеп чланак: Српска и Старо-Грчка Музика од 1 ј . КиБа, а Марко Цар говори о С п о м е н и к у Владике Рада по пројекту младог и вјештог моделатора Анастаса Боцарића. Од пјесама штампане су: Старац и Ноћу од Милете Јакшића, П т и ч и ц е мила од Јеле, У споменицу Б* од Јелене и Туђинка од Боже С. Николајевића. Исти сиже ове Т у ђ и н к е испјевао је пуним пјесничким жаром покојни Милорад П. Шапчанин у својој најљепшој пјесми: Под Липама. Има приказ Српске Књи-

морна брда над градом, град и замагљени зреник, приказиваху као да су иза какве копрене, у великој даљини. На узрујаној површини воденој твораху се сребрнасте дугачке бразде, тамни колути, брјешчићи и увале а свему се томе мијењају боје сваког тренутка. Све троје посматрасмо ћутке. На звонари стоне цркве поче избијати часовник. Све троје бројасмо шапатом откуцаје, премда смо тачно знали, које је доба." Обличја ова преливена су још неким миром идилског расположења и хумором који по кадкад неосјетно пређе у сатиру. Осим тога има у овим цртама нечег што нас потсјећа на Лазаревића. Нека упоређења и фигуре тако су згодне да их се човјек, заборавивши и на саму књигу, дуго сјећа. У овој збирци има седам слика; Јако и Нванка, Ускрс Пилипа Врлете, Бошков пост, Пијеро и Дзандза, Људи и прилике у Гулину, Др. Паоло и Догађаји у Сеоцу. То је један низ, једна серија вјернпх слика шареног п топлог приморја, оцртан кичицом једног — Симе Матавуља. 1§'по1и8 —=3-> :

ЛИСТОВА жевне Задруге за 1898 годинј - прештампан пз „Просветног Гласника". Вранково Кољо могло би чешће донијети из појединих листова знатније радове, и то било нз полигичких, који нијесу нн нриступачнп у све крајеве, било из других, који иначе не доспјевају у шири круг читалаца. — Драгутин С. Милутиновић доносп коментар П о л з и фрајкорства из Србијанке Симе Милутиновића-Сарајлије. Међу књпжевним приказима и оиет се погрјева Старинско труње грчко и лат и н с к о у п ј е с м а м а В. Ј. И л и ј ћ а, одговор Луке Зиме. Сиромах господин Марковић! Он није крив што је приморан да из колегијалности штампа оваке ствари, али су свакако криви онп људи, који се користе туђом доброто.ч, да измуче п ИЈГњаве толике читаоце овог ваљаног часописа, Босанска Впла, изишла су до сада два броја за ову годину. Од оригиналних прича штампане су: Нијесам крива . . . . од Милоша Цветића и Бјелка од Љубице, прпповијетчица из старих дана. Од пријевода штампана је лијепа приповијетка АлФонса Додеа : О п с а д а Б е р л и н а у прнјеводу Душана Божића. Од чланака је изишао са сликом: Инокентије архиепископ Биоградски и литропо-