Zora

Бр. VI.

3 0 Р А

Стр. 215

а послије ње, с једне стране улази дјевојчица, а с друге дечко. Она му показује своју велику лутку, која се разболила и како се брине за њу, а мали доктор с наочари.ма, цилиндром н штапићем брижљиво је прегледа и куцка, — те вели, да неће умријети. Слика је ова врло лијепо приказана. Е па да сте видилп „Брата се дури'. Сека молн свога брата, и нуди га да разне игре играју а брата се баш вјешто дурио, да се публика спта насмијала овоме живом приказу. А шта да кажем за „Малог гушчара Стеву", па за „Биће друштва н весеља", па о „Торокуши Веми", па „Разговор". Све је један нриказ љепшн од другога. Десета слика је бпла „Шта ради Ната", „На добром пугу", „Ћира", „Јела и Пела", а послије доведоше „Виду" шго црта по зиду; а кад је дошао „Мали Јова", наста жагор и веселосгу публици. — Послије ове слике анђели се разнђу, а мала Даница устаје из кревета, те онако још премишљајући о свему што је у сну вндила, склапа руч :1це и говори: „Добро јутро добрп Бого" — а иза кулиса пјевају ту исту молитву. Све су пјесмице од Чика Јове. Једино што анђели улазећи поју „Тебе Бога хвалим". Ме1 )Невеиче. Чика Змајова доноси у 19 броју Невена овај оглас: „Још један број пак ће читаоци наши два мјесеца дана бити без „Невена". Ал да пм то не буде необпчно, ја им спре.мам једну књижицу која ће се звати: „Међневение". У књизи тој наћи ће млади читаоци на два и по табака све, што налазе у „Невену", — а слика биће и више. Ту ће бити говора и о „Невену" за идућу годину. Цијена је „Међневенчету" 30 новчпћа. Претплату треба послати најдаље до Св. Илије ове год. кад ће књига из штампе изићи, и одмах ће се разаслати свима претплатницима о моме трошку. Свако нека нареди тачно куда да му се пошље. Претплата се шаље на моју адресу: бг. Јоу. јоуапоу1с „2тај", 2а§те1). Скупљачи добиће на 8 претплатника једну књигу на дар." Змајеве доннснице. Издавачка Књижарница Пахер и Кисића у Мостару израдила је у свом заводу врло лијепе и укусне карте дописнице са Змајевим најновијим ликом и оригинални.м потппсом. „Змајева ледесетогодншњица". Биоградска Звезда доноси у свом 47 броју чланак пун топлине о Змају Јовану Јовановићу: „1849 године, када је ирочишћен ваздух још мирисао на барут, на двије године послије по српску књигу знамените 1847, штампана је прва пјесма Јована Јовановића. Ове године навршује се пуних педесет година тако плодног и тако заслужног рада његовог. Ко је Змај то је излишно и помињати, то знају сви појаси наши, почев од оно мало живих вршњака његових па до дјеце у основним школама. То смо име познали још када с.мо тепајући срицали пјесме

Чика Јовине, тога с.чо човјека завољели и сродили се с њнме када би смо духовно хранили „ПеванИЈом" његовом, оном природном историјом духова српских. Он је један од оне сјајне плејаде наших пјесника, великих мајсгора и оснивача наше поезије, Бранка, Буре Јакшића, Љубе Ненадовића, Јована Илића, један од оних који су обезбједили побједу народнога језика, који су створили и предали потомству данашњи књижевни језик наш. Змај је пјесник националнп, који је пјевао патриотизам када он нпје био Фраза и маска под којом се воде прљаве шпекулације. Он је у моћним звуцима опјевао борбу нашега народа у Војводини за своја права и опстанак, а противу грубога шовинизма мађарске биро:;ратије, противу „болесних" идеја каквога Старчевића, ону крваву и епску борбу Србије и Црне Горе, а најјаче и најдубље осјећаје несрећног народа нашега. Змај је лирик, пје;ник ките њежних, меких, слатких пјесама љубавних, Лирског Интер.иеца нашег, и малЈ јеванђеље вјечите младе љубави. То је неоспорно најбољи преводилац наш, који је достојно умио да нам нредстави Љермонтова, Тенисна, Арањија, Хајнеа, Гета и друге велике пјеснике. Али то није био Фантаст, поклоник грешнога, умјетник ради умјетности, који би у својнм пјесмама био и тако плитак и тако себичан да се заплете у паучине своје маште, и да се расплине у неразумљиве символе; он је имао и очију да види и срца да осјети, и духа да разумије око себе све невоље и биједе, све ругове и неваљалства, сву злобу дана „Змај" је многој буби крила спалио, „Жижа" је многу гусјеницу сагорјела. Од тих пјесама, које су у своје вријеме били читави догађаји, многе ће вријеме са собом однијети, али можда баш зато треба цијенити пјесника који је знатан дио свога лијепога талента жртвовао у те неблагодарне и пролазне производе књижевне. Па послије, Змај је одјек великих напредних идеја нашега доба, пјесник демократије која наступа, пјесник исто толико народан колико и националан. Њему дугујемо за најјаче ријечи противу онога што мрзимо и презиремо, најљепше химне ономе што волимо и чему се дивимо. То није била жудња за популарношћу, јер ни данас та неблагочестивост није за препоруку, нарочито код добромислећих људи. Такве пјесме п његов сталан политички демократизам можда су у пошљедње вријеме и привукле гро.мове на њега. На пошљетку, Чика-Јова, пјесник је онога бисерја од . дјечјих пјесама, свјежих, лаких, паметннх! И све то педесет година, пола вијека! . . . Чудна ствар! Све је то тако познато, тако обично, о томе се не може нп дискуговати, излишне су и књижевне студије. и новинарски чланци, и одборски прогласи, и опет се мора помишати, па чак и наглашавати! У осгалом то је судбина свију великих истина: цио свшег пх зна и цио свијет их заборавља."