Zora

Бр. XI.

3 0 Р А

Стр. 385

умотрио све сметње, које прече да књиге што већма у народ уђу, и да књижевници, и поред све заслуге, до своје награде не долазе. Резултат опсежних разматрања те врсте, то је његово најновије дело: „Српска књига. Њени прапци и чптаоци у XIX. веку. Пред освиттак XX. века раалатрао и белеокио Стојан Новаколнћ. Читаоце „Зорине", и све пријатеље српске књиге интересоваће та озбиљно смишљена и важна књига, пошто она обухвати све нас: читалачку публику, књижевнике, књижаре и књижевна удружења. То дело предао је писац Српској Књижевној Задрузи. која ће га ускоро издати и из њега, на сваки начин, црпети упуте за шири круг свога досадашњег похвалног и успешног рада. Ми смо се потрудили да дођемо до опширнијег извештаја о тој интересантној књизи, из које доносимо само називе одељака, препоручујућп је још сад највећој пажњи свих читалаца. У књизи су седам чланака и један прилог. Чланци имају ову садржину: I. Задатак српске књиге за последњих сто година српскога књижевнонросветнога развитка и у будуће. Њене дужности наспрам духовног уједињавања народног пређе п у напредак. II. Српска књпга у средњим вековима и од почетка овога века. Везе с трговачким средиштима н пренумерација или претплата на књиге. Штампање претплатника. Г1рва књижевна средишта „Матица Српска" и „Друштво Српске Словесности". Прве издавачке књижарнице. Назадак и распад претплаћивања. III. Српска читалачка публика у старо време и у овом веку. Обрт у томе што га је нзвршила промена књижевног језика. Састав српске читалачке публике у почетку и по том. Врховни редови и народна маса читалачке публпке. IV. Издавачи српскихкњигаодпочетка. Њихов избор као мерило опште-народног укуса у књижевности. V. Начини растурања српске књиге различити према разлици публике. Коме се обраћала пренумерација? Књижари ходаоци или торбари. Слепац Јеремија и Хаџи-Алекса 0. Поповић. Српска народна

читалачка публика и њене омиљене књиге. VI. Склоп и подела српске читалачке публике у позније доба. Сиромаштво и подела те публике по струкама Покушаји да се за књижевност уклони расцеп државни и обласни и да се што ближе приђе к духовном уједињену српских племена. Покушај организовања српске књижевне трговине као средство да се послужи духовном уједињавању српске читалачке публике. Домишљања о узроцима из којих се то није досад извршило. VII. Књпжарска трговина и боље организовање читалачке публике српске као средство којим се може без прекида радити на духовном уједињавању Српства, Српство и Хрватство. Покушај Српске Књижевне Задруге. Организација књижарске трговине у Српству као задатак који треба практично расправити. Прнлог. Преглед претставника у различитим делима • српским као потврда разним тврдњама истакнутим у претходним листићима. Резиме разматрања о читалачкој публици, њеном саставу и потребама, п о онима који су јој пређе посредовали а п данас посредују српску књигу, пстиче као неминовну потребу, да се створи једно анонимно, безлично средпште, које ће на се узети велики, племенити н корисни посао растурања књига а с тим и образовањем велике н сталне читалачке публике. А како је већ Српска Књижевна Задруга успешно пошла тим путем, проширившп још круг свога рада издавањем „Забавника", који у тако знатној мери задовољава потребе огромног дела читалаца, нрпродно је да је она најпогоднија да приступи овоме данашњем послу, на који јој г. Новаковић свраћа пажњу својом новом књигом са толико разлога и убедљивости. Ради користи српске књиге и њеног распрострањења, желети је да Српска Књижевна Задруга, заједно са оба своја одбора, узме што пре у прицену то питање. Наггу