Zora

Стр. 386

3 0 Р А

Бр. XI.

\Јцјене и СТИХОТВОРЕНга а. с. пушкина вђ славлнскихђ переводахђ. 26 ман 1799 — 26 мал 1899. кзбилеинбш сборникт>. составилђ пл. КУЛАКОВСКШ. ВАРШАЗА 1899. 8 0 143 стр. Некадашњи професор београдске Велике Школе, нашој публици и по другим списима о српској књижевности добро познати г. Пл. Кулаковски, сада професор Университета у Варшави, имао је добру мисао да приликом летошње прославе стогодишњице А. С. Пушкина прикаже руској читалачкој публици, у неколико барем, одјеке Пушкинове лире у другим словенским народима. Онда кад се Пушкин подигао на небу рускога песништва, књижевно стање словенских народа није било ни из близа овако као данас. У Срба се тек дизала књижевност, и данашњи језик књижевни био је истом у почетку постајања свога. У Хрвата није било гото^во ничега. Чеси су такобе били у почетку свога развоја као и Словенци. Једини су Пољаци имали јаку књижевност и организован књижевни језик. И доиста Пољаци су од свих Словена први почели преводити Пушкина. „Бахчисарајска чесма" изашла је у пољском преводу већ 1826 а „Кавкаски роб" 1828. У Чешкој је А. С. Пушкина најпре почео преводити Челаковски у Часопису Чешкога Музеја 1833. Занимљиво је да су Срби у Летопису Матице Српске за 1837 и по том у црногорском календару Грлици прештампавали у оригиналу некоје песме А. С. Пушкина. Нема још потпуних библиографских расправа о ономе што је из А. С. Пушкина превођено на словенске језике, ма да би такав спис имао много интереса. Велики српски песник П. П. Његош веома је ценио А. С. Пушкина и његовом је спомену посветио свој зборник јуначких народних песама „Огледало српско" штампан у Београду 1845 године. Пошто је та књига у нас данас веома ретка, штампаћемо овде целу ту посвету по цитату Пл. Кулаковскога, изменивши правопис. Рускога превода уз њу г. Пл. Кулаковски није ставио. Ево те посвете. Сјени )\лександра ЈТушккна Над звјезданим многостручним сводом, Над домахо.м умнога погледа, Под крховним небосклоном неба, Гдје се млада, нелресгано. сунца, Искресана руком магическом

прикази Општег творца сипљу ројевима. Тамо се је твој гениј зачео И пјевања миром помазао! Откуд зора сине над природом, Од онуд је к нама долетио. Сретнн пјевче великог народа, Твоме праху земном, свештеноме Сабраће ти вигешки подвизи Пред дивнијем ступају очтаром. Обележивши ове одзиве ранијега доба у кратким потезима, г. Пл. Кулаковски износи у својој књижици неколике песме А. С. Пушкина у преводима на разне словенске језике, ставивши на чело горе наведену посвету Његошеву. За њом средује низ песама и одломака који носи руски оригинал на челу. Прво је песма памнтникђ (споменик) с преводима чешким, пољским и словачким; по том пророк'б с преводима пољским, словенским, словачким, српским (од Вл. М. Јовановића), чешким ; по том одломак из „Полтаве" гонецт (гласоноша) с преводима српским (од кнеза црногорског Николе), чешким, словачким; по том узннкт) (сужањ), с преводима бугарским, пољским, чешким; по том из'б „циганђ" с преводом бугарским, хрватским (од Станка Враза), пољским, чешким; по том черкеска песма изђ кавказскаго шгвнника" с преводом словачким, бугарским, српским (од Ст. Новаковића) пољским, словенским, чешким; по том шотландска51 пђсна с преводом словенским, српским (од Змаја Јована Јовановића), чешким, по том из"б сказки 0 рбшакђ и рб1бк'б с преводом српско-лужичким, чешким, српско-хрватским (од Адолфа Ткалчевића); по том зимнш вечерћ с преводом хрватским (од Станка Враза), словенским, чешким; по том воспоминан1е с преводом пољским, чешким; по том чернал шалб с преводом словенским, српским (од Змаја Јов. Јовановића) и хрватским (од Станка Враза), пољским; по том ПОЗТУ с преводом словачким, српским (од Стјепка Шпанића); чешким; по том пзт евгени он"ћгина с преводом српским (од Р. Ј. Одавића), словачким, пољским; по том бђсб1 с преводом чешким, пољским, словенским; по том КТ> морк) с преводом словенским, пољским, чешким. Тим се закључује овај ред. На завршетку је обрада неке српске народне песме с натписом ВЛАХТ. В'Б ВЕНЕЦШ.