Zora

Стр. 422

3 0 Р А

Бр. XII.

Била би, међутим, велика непотпуност, кад би Пруса трактовали једино као хумористу, макар колико ми широко растегнули значење хумора. Прус се бавио и са предметима, који леже сасвим изван сфере хумора. Ваља наиме да знамо, да се Прус у велике занимао и математиком. Док бијаше ђаком, учио је највише математику. Запао је наиме баш у оно доба, кад је омладина највише планула занимањем за филозофска, економска и природна питања. У то се доба почели учењаци дубље занимати за суштину душе. Млади су ђаци том приликом први пут чули о Дарвину, а економија је освојила све главе. Па тако гипки, прихватљиви и живахни дух, као што бијаше у Пруса, зар могаше остати равнодушним крај свеопћега кретања и занимања ? Баш на против. Прус бијаше један од најраденијих духова у тим новотаријама, у правцу позитивном. Није се дакле од прве посветио литератури, макар да је још у школи као ђак пјесниковао. Послије бијаше уредник шаљивог часописа, који се звао „Кигјег СоТзиголтак!". Касније бијаше опет уредник шаљивог листа „Миће", па је не дуго за тим најљепше своје хумористичне стварчице скупио у једну књигу под насловом: „То и оно, а управо ни то ни ово." Али прави његов литерарни рад почиње тек касније и то године 1872, када је почео излазити часопис „ Оргекип ЛотоФу и . Ту је Прус ступио у јавност озбиљно и ревно као публициста и новелиста. Прве Прусове новеле имају карактер концепта или веселих пошалица без претензија и сјећају нас на Дикенсове скице, те су пуне здравога хумора. Читаоцима бијаху, а и данас су најмилија лектира: „Оггеску (ЛггеИпзИда", „АтеНса", „РггудоЛа ЗГазга", врло су дражесне слике из дјечјег свијета, а ванредно занимљиво оцртане. Нота срдачности непрестано у Пруса расте.

Његове новеле „КатггеЊа", „КаМгупЈса", „КозтороГу1а", „Рггу к&гехгси", такођер су необично лпјепе и читаоца освајају. Прус је прави чаробник! И најозбиљнији, измучени, ожалошћени, огорчени читаоц мора се читајући те новеле од срца насмијати. Никад у Пруса не ћеш наћи песимизма, он љуби људе и сије свјетлост доброте међу њих. А осим тога грије их и храни надом тјешитељком. У фељетонистици показао се Прус мајстор. Слободнија Форма овдје му је дозволила већу разноликост предмета, а он је умио све казати и сложити у Форми необичној и изненадној. Његови су Фељетони били прави накит часописа „Курјера Варшави".Читаоци и претплатници јатили се на тај часопис као осе на мед. Нрус постаде у кратко доба најзанимљивија пољска литерарна појава. Особито је велику и замашну улогу играо као уредник листа „Новине". Ту се показало, да је овај тријезни, разборити реалиста, који је говорио, да је појезија нешто непотребно и шкодљиво, који је наговарао умјетнике, нека се радије прихвате какова заната, ту се показало, да је тај човјек заиста био прави поета! Видило се то и касније у његовим приповијеткама: „Ра1ас 1 Кис1ега", „Бизге пјеуоН", „Ро\\ г гасајаса Ша", „Р(:асо\\'ка", „РаЈка". И у другим дјелима, која су као и ова све извађене из модерног друштва. Но и Прус је знао, да тим што у својим приповијеткама шиба гријехе модернога свијета, стиче себи душмана и одбија многе читатеље, па је стао своје јунаке маскирати у римске, библијске и египатске хаљине. Пренио се за то у доба Фараона Рамзеса. Но и ту, као свагдје, не стоји Прус на становишту никоје доктрине, осим становишта љубави. Али ова доктрина, која учи, да другима опрашташ и попустиш, тражи од тебе прегорење. И оваку дивну науку даје Прус својему друштву!