Zora
Бр. XII.
3 0 Р А
Стр. 390
ПАСНА ПРИЈАТЕЉИЦА
Милкп Гргурова
I.
Ч.
1уднаЈес}-доина гдекојих породица. Врло често види1МО да несретан брачни живо г родитеља постиже чак и њихову децу, рекао би човек као да прелази та несрећа с оца на сина, и с мајке на ћерку. А кад потражимо узрок тој несрећи, понајвише уверимо се, да ју сами стварамо. Особито онде где су сви услови ту да потпуно можемо бити сретни. Шта је недостајало младом, богатом и угледном Сретену, да буде срећан! Оженио се красном, добром и лепом девојком, коју је сам по своме срцу изабрао и која га је волела до обожавања. Заиста, Бог је обдарио Босиљку свима врлинама. И они беху једно другоме све на овом свету. И ако Сретен беше лаке природе, ипак је волео своју жену свом душом својом. Њихова кућа беше прави рај. Наврши се и година како се узеше, па како очекиваху и плод своје љубави, то ће једнога дана рећи млада жена своме мужу: — Видиш, драги Сретене, време се приближује кад ће нам доћи на свет наше мило првенче, па се бринем, ко ће нам кућу водити док ја будем у кревету. Зар да нам млађи (слуге) газдују, како они хоће? У том случају — могли би позвати моју другарицу, пошто никога немамо од ближег рода, а она ми је и нека даљна рођака. Сирота је удовица, живи од своје маде пензије.
Врло смо се добро пазиле, биле смо као једна душа, а и добра је домаћица. Тако би она за време моје болести надгледала кућу. Само ако је теби право да је позовем ? Докле је Босиљка тако говорила Сретен ју је слушао с највећом љубављу. Загрли ју па рече: — Драга моја жено, та ти и незнаш колико те ја волим, и како сам сретан кад видим да си ти задовољна. Сваки дан опажам све више врлина код тебе. Видим да си права домаћица, јер се о свему бринеш. Позови слободно своју рођаку. Босиљка задовољна тим пристанком свога мужа, написа још истог дана својој пријатељици и замоли ју да се пожури к њима. И заиста Симка стиже на два дана пре но што ће Босиљка родити. Симка беше висока, врло лепа жена, веома живе природе. Њене црне очи севале су као жива ватра, особито кад је говорила, а при том беше и велика кокета, што безазлена Босиљка није ни опажала. Она беше сушта противност своје пријатељице. Њене лепе, плаве очи беху пуне њежног израза, а од кокетерије ни трага не беше. Тако је Симка за време Босиљкине слабости вршила домаће дужности.Онаје одмахпочела кокетовати и са Сретеном, и то не из зле намере, више из навике, јер то јој прешло већ у природу, па није ни умела друкчије говорити, особито с мушкима. Неким људима одвратна је та женска кокетерија, а неки се одмах ухвате у њихове замке. Босиљка је доста дуго лежала у постел^и и због преведике слабости