Zora

Стр. 162

3 0 р а

Бр. У.

џије стале један према другоме, па се мрко погледају. Около њих стоје дјевери кицошеви: један дебели гусак без репа и мршави патак без једнога ока и гаћанови: оФицирски пијевац, гиздав и поносит и вазда важни др. Морац... Пошто се добро погледаше, дјеверови дадоше знак, да се двобој почне... Мегданџије се нарогушише и полетише један против другога... Зграбише се и понијеше... Облијеће час овај онога, час онај овога, прескачу се, гуле и трзају, али ни један да попусти. Перје лети и са једнога и са другога и трепери око њих као снијег кад пада, па ништа. Најпошље се кицош осоколи, залети се и кљуцну гаћана у кресту и то тако јуначки, да му потоком потече — капља крви. Др. Морац то опази и дрекну из свега гласа. —■ Стојте! Стадоше. — Потекла је кап крви, а то је у модерним двобојима и сувише! Сад се измирите. Оба противника попријеко се погледаше. Ипак се наклонише један другоме.

— Да се пође, — рече гусак, који бијаше нестрпљив, јер је баш јутрос једној гуски заказао гепаег-уоиз. Сви се сложише, осим Официрског пијевца. А он се није сложио због тога, што је ненадно ишчезнуо измеђ њих. Сви га почеше тражити. Преврнуше дрвље и камење али га нема па нема. — Ено га! — дрекну гусак уједанпут и љутито шикну. Избиља! Официрски пијевац стајао је уз кокош, па се љубе и играју, — да сви морадоше окренути главу у страну. — Шта је ово ? — запита кицош У чуду. —• ...Дух времена сад је таки, одговори гаћан и слегну раменима. — Романтично! — довикну им кокош. —■ Добила сам правога љубавника. Види се да је био у официра!... Др. Морац хтједе загладити ово са каквом паметном ријечи, коју нико неће разумјети. Не могавши смислити, он се нарогуши, погледа по свима, па, у колико је могао важније, избаци: — Живила свцесија!

К,

Српско језок на Порто ХУ. и XVI. вијека. — јМпленко ЈУ1. ЈЗуккћгвкћ —

^ад Турци пређоше на Балканско Полуострво између 1353. и 1354.године први јачи сукоб што га имађаху на овом полуострву јесте онај са Србима на Марици 1371. године. То је и најјачи судар у коме су Турци били срећнн. Мјесто код Чрномена гдје је тај бој био и данас се зове Срб-сгтдили, што ће рећи Српска погибија. Тако само име прича свијету докле се могла простирати српска држава у

вријемењене снаге и развоја. Од Маричке Битке па све до краја XV. вијека, а то је преко сто тридесет година Турци су непрестано имали посла са Србима и српским државама било зависним или независним, или полузависним. Највећа држава на Балканском Полуострву, кад дођоше Турци, бјеше српска. Освојивши српску државу Турци задржаше многе и многе установе, које постојаху у старој српској држави, па