Zora

Стр. 174

3 0 Р А

Вр. V.

фије и Бер, изгледаће вам као да нов комад гледате: тако њихова игра допуни и карактерише комад, тако му да рељефа, живости и интереса! И не само то, него му да и карактер онога времена, даје приближну слику игре самога Молиера и његових сувременика. Јер игра Молиерових комада као и многих других комада из старог репергоара Комедије, у основи је истог карактера којега је била и у постанку свом, наравно обогаћена и допуњена једном множином живописних детаља и сретним наласцима у представљању које су све, послије Молиера, толики други талентовани глумци пронашли, и створили, на тај начин, ону чудну игру, изврсну по каквоћи а изразну по карактеру, којом се данас одликује представљање Молиерових комедија у овом цому његовом. Од Молиерова времена до данас, један исти типски начин игре преносио се с глумца на глумца с кољена на кољено, и одржао се, усавршен наравно, у главном до данас. Француска критика је чешће пута објашњавала исторпју тога пренашања, те

т-радиције , и обиљежила глумце који су један другом, на тај начин, додавали буктињу из руке Молиерове у руке Феродијеве. Та је традиција, у осталом, један од највиднруих карактера Француске Комедије. Њоме је и учињено то да игра у Комедији остане типска и карактеристична и да, поред свијех новијех усавршавања и налазака, одржи своје прво, национално обиљежје. Њоме је (а у Комедији су сва средства употребљена да се традиције и карактер, што могу више, одрже) у исто доба створено од глумачке трупе у Комедији једно чврсто и компактно тијело, хомогено и хармонично, с јасно обиљеженим карактером и на здравој основи подигнуто, тијело којем нема равна међу осталим трупама и које никад неће изгубити ранг и важност, једанпут стечене... И кад излазите из Француске Комедије, ви, гледајући на статуе Талме и Рашелове, видите доиста да су оне толики исти украс Комедије колико и оне бисте на првом спрату, и да слава оних горје одиста много дугује ваљаности овијех који су доље.

Дванаестога марта 1852. имађах први пут да отрпим међ нашом шведском нацијом особиту оскудицу у евргИ; сГ аггапдетепЂ. Дођох на овај грјешни свијет отприлике око доручка, у 10 сахати и 15 минути; али прије два сахата не добих ни најмање хране, јер дојиља бјеше најмљена тек у ово вријеме. Сам Бог нека ми опрости, што никако не знам, да ли је она носила народну ношњу! Тада сам тежио потпуно девет фуната, дакле, према обичној цијени артије за паковање у Вексис бијах вриједан управо 45 пара. Мој рођендан одликоваше се блиставим снијегом и јаком хладноћом; отуда, можда, моја наклоност бијелим плећима и студеном шампањцу.

Е С О )\угоБИОграфи]а )\лфр2да од Хеденстјерна

Кад ми је било осам дана, крстише ме као Карла Јосифа Алфреда; и у овој прилици, у колико се ја сјећам, би први и пошљедњи пут у. моме животу на моју личну употребу утрошена млака вода без икаквог спиритуозног додатка. У опште, истиче се као нека заслуга, бити рођен од сиротих, али честитих родитеља. Моји родитељи јесу племић Теодор.од Хеденстјерна и његова жена Софија, рођена Берг. Свакојако да они не бјеху ни сиротнији, ни честигији од људи у опште; али им је, опет, врло жао било, да виде свога јединца гдје иде међу списатеље. За вријеме првих година мога живота бијах једно веома лијепо и живахно дијете. Прво је од ових својстава с годинама, на жалост, ишчезло, док је друго прирасло.