Zora

Стр. 190

3 0 Р А

Бр. V.

пажњу не само стручњака те врсте рада, но и пажњу шире публике, која би овом дјелу својим прикупљањем материјала припомогла, да изиђе што потпуније и колико је могуће тачније. Замашај сређивања оваке грађе, која ће да послужи као темељ за доцнији потпуни рјечник те струке, врло је велик али добро позната енергија и узорна иарљивост госпође Бернадзиковске даје нам гарантије, да ће то дјело истрајно и концу привести. Не упуштајући се у детаљну оцјену саме ствари, напомињемо само, да се има у овом раду на уму Вук, његов Рјечник и његов принцип при купљењу ријечм. * Г. Слободан Јопанотћ, ванредни проФесор Велике Школе, и наш одлични сарадник постављен је за редовнога професора јавног и међународног државнога права на Великој Школи. Честитамо! * Њ. В. српски Краљ Александар поставио је за предсједника Српске Краљ. Академије Наука ђенерала г. Јована Мишковића, академика. * Г. Михаило Исаилопнк , члан Фрајбуршкога позоришта, одличан умјетник и г -ђца Шулговска, чланица циришког позорпшта, допутовали су у Биоград. * ОЂјауГјепје врјеуао МГНтој ббгаМшс. II. 8пор1с 2—4. Шјека. ТЈвкагвМ 1 Шо&гаКјаИ иауос! ЕткИја МоћоУ1са пакМтка 1899. * Изишао је 10. свезак грофа Л. Н. Толстога Васкресеније с руског иревео Јован Максимовић. Издање књижарнице код Вука Ст. Караџића Св. Ф. Огњановића у Срем. Карловцима 1900. Цијена 40 хелера. * Примили смо на приказ Унију у Поганцу или Побједа Православља Прилог к историји српске цркве у вараждинском ђенералату. Написао: Никола Станков—Кукић. Цијена 60 хелера. У Новом Саду, Штампарија Ђорђа Ивковића. 1900. * Има књига, које издавачи никако и не шаљу редакцијама на приказ. За њих дознате тек из глупаве какве рекламе међу огласима политичких листова, где им се поје славопоји. Тако се и нехотице забатргава човјек о какву дебелу купусару са страшним насловом и грозним бројем страница што се прештампавају из оних километарских подлистака неких биоградских дневних листова. Ови романи на метерценте из страних литература управо нас пренеражују. Ако се њима трују други народи, њих је толико да могу и поднијети неке губитке, али на ово мало Српства толика доза душевног отрова, то је... Ми упозорујемо државно одвјетништво у Биограду на оваке и сличне појаве. Кад је полицијом забрањено покварено пиће, отровни алкохоли који убијају тијело грађана, зар да та држава нема обзира на здравствено стање душа својих грађана. Јест, ту не вриједи критика, ријеч, савјети — полицију позивамо у помоћ! Није то случаЈно за ове двије или три хрпе штампаних табака пред нами, ми у опће вапијемо због ове кужне атмосфере. Срећа што се ова дјела штампају на артији што се њоме муве трују те се бар на ту цијељ дају ове бездушне странице употребити.

Слабехска « У листу МЈрг Божји штампао је своју најновију приповијетку приповједач руски Потапенко. Натпис је приповијетци Примирен1е. У једноме селу живе два попа, премда би, по послу, и један био довољан. Ипак обојица попова туже се, да им јз тешко. Једноме од њих, оцу Мартирију, долази мужик Терешка, молећи, да му сахрани матер. Овај због зиме, због даљине и због тога што је Терешка сиромах, шаље га другоме попу оцу Василију. Наравно и отац га Василије одбија и тако га шаљу од Понтија до Пилата. Но ради овога посвађају се и попови и жене им. Отац Мартириј иђе у варош да Василија тужи владици. А владика, памеган човјек, помири их на најпростији начин. Он им додијели и трећега попа, да им тешки посао олакша. Тако би морали и стан и онако слаби приход дијелити не на двоје него на троје. Владичина досјетљивост одиста успје! Оба се попа приљубише један другоме, као и попадпје и мир наступи. Али кад су они примирени, од чега ће живити нови поп? пита писац. С тим питањем и завршује приповијетку. Приповијетка је написана мајсторски, као и остале Потапенкове ствари. Српској публици познат је он са красне приповијетке Истинска слуЉба (превео М. Ђ. Милићезић) и многих ситнијих. У Зори му је изишла приповијетка Парче хљеба. * Вл. Нелшровић Данченко, књижевник руски, написао је нов роман под натписом Вђ степи. У Срба је познат са својих радова Рускиња (превела Живана Ст. Милићевића) Злато, злато, злато (превео ?) и још неких ситнијих приповјечица, штампаних у разним листовима српским. Сшраха * {~}иагап1е апз пе ТНШге зову се књиге што су почеле да излазе као заоставштина познатог а наскоро преминулог француског критичара Франциска Сарсеја. Он се сам никад није могао да одлучи на издање својих позоришних Фељтона у књигама. Њихов број износи на 2000. Мислило се с почетка да би они изнијели на 40 књига, а доцније се испоставило да би их било и 80. Издавачи су сретном мишл.у вођени учинили избор најбољих му ствари и мисле у цијеломе да ће изнијети до 8 књига. Наслов им је Четрдесет година позоришта. * Академија браће Гонкура, што је основао Едмонд Гонкур својим тестаментом, конституисала се, пошто се изравнала ствар неких рођака гледе насљедства. Академија може имати десет чланова, којима припадају познати аутори Октав Мирбо, Хуисман, Раи1 Маг^иепНе, браћа Еозпу, Бис1еп Беасауев и Леон Доде. * Балзакот дјела постају августа мјесеца о. г. слободна за прештампавање књижарима пошто се тог мјесеца навршује педесет годиња од његове смр-