Zora

Бр. ХП.

3 0 Р А

Стр. 431

у подлистку НоЂог Времена а прије тога неки одјељци изишли оу били и у Грчићевом СтраИсилопу. Занимљивост ове књиге и дух њен стекли су огроман број читалада. Ми је српској публици препоручујемо. * Полициски Гласник јавља да ће Злочин и Казна од Ф. Достојевског, што га доноси, већ друга година, у својим ступцима, завршен бити најдаље до Фебруара 1901. године. Роман се одштампава са исправкама које у листу случајно испадну, и тако ће изаћи дјело у засебној књизи у фином издању. Многи наши листови, нарочито политички, могли би ово исто чинити, те знаменита дјела свјетске књижевности одштампати из својих подлистака. * Из календара Ђошпака за 1891. годину одштампана је прича Михајла Милановића: Јадан отац. Цијена 6 потура. * Крштене на Савици зове се еп пјесника Прешерена, чија је стогодишњица прије неколИко дана прослављена. Тај је еп препјевао један од најмлађих наших пјесника, Ник. Марјановић, на српски, и изашао је у Биограду ових дана у укусном издању са предговором проФ. Анд. Гавриловића. Књижица је већим дијелом послата у ЈБубљану као српски прилог прослави, те није ни пуштена у распродају. * У школи Лсипота, приповетка за младеж са сликама, написао Мих. М. Стевановић, виши учитељ. Издање Краљ. Српске Дворске Књижаре Мите Сти јића. У Београду 1901. Цена 60 п.д. — Књига би ова својом чистом штампом и фином аргијом потпуно одговарала лијепој техничкој изради да није са сликама, које се дјеци могу и свидјети, али које врло подсјећају на илустрације првих издања Робинзона Крусе. * Управа Кр. Српског Народног Позоришта у Биограду сиоразумјела се сауправама славенских позоришта о гостовању њихових умјетника у Биоградском позоришту и српских умјетника у славенским позориштима. Та ће гостовања почети од нове године. Прво ће доћи у Биоград руски умјетник кнез Зумбатов, који је као глумац познат под именом Јужин. Кнез је уједно власник великогМосковског Позоришта, а судјеловаће из љубави према Српству, не тражећи никакве награде. Од хрватских ће умјетница доћи из Загреба по свој прилици гђа Шрамова. Чешке, словеначке и пољске позоришне управе такође ће послати по једног свог умјетника, да гостује у коме комаду. Исто ће тако по један члан Кр. Српског Народног Позоришта у Биограду гостовати код словенских позоришта. Гђица Велинка Нигринова гостоваће у чешком позоришту у Прагу у улози Јованке, у комаду Тако је морало бити од Бранислава Нушића. Г. Милорад Гавриловић гостоваће у Московском Позоришту кнеза Зумбатова у улози Хлестакова у Гогољеву Ретзору. * Ботко Петровик, млади српски књижевник, положио је у Бечу докторат ФилосоФије.

* Међу критикама у 11. броју Нове Искре има и критика С(лободана Ј(ованов.«ћа) на Кпјгди ВоссаЛого од Хегез <1е 1а Магаја. Ова је оцјена колико ласкава за младог пјесника, толико и пуна критичких погледа на једну појаву данашње модерне у Хрвата. * Примили смо хумореску Стевана БешевићаПетрова: На Бадње вече. — Дјелце је обичне садржине, па до њега ни г. писац јамачно не држи много, а написао га је ваљда за то да српским породицама прекрати лаком лектиром посијело у очи Божића. — Издање је лијепо и укусно. » У 11 свесци Ноке Искре изашла је 8. и 9. пјесма Касабалинке од Е. Л. Пјесме ове заслужују пажњу српских критичара својим оригиналним правцем, лаколом стиха и хумором, који одаје свјежу драж ових стихова. * Услијед оставке ректора Велике Школе у Биограду, Николе Стаменковића, изабрао _је академски савјет Велике Школе професора Косту Главинића за ректора. * Д-р Миленко Р. Веснић постављен је за хонорарног проФесора међународног права у вишој школи Војне Академије у Биограду. * Српски министар просвјете и црквених послова поставио је дра Каменка Суботића за библијотекара Велике Школе у Биограду. * Бивши српски посланик у Цариграду и познати историчар, Чеда МијатоЂик, одликован је од Султана лентом реда Османије. * Српски пјесник, Јотгн ДрагатеЂић, почасни ђенерал Њ. В. Краља Александра I., одликован је од српског краља првим степеном реда св. Саве. * Наш сарадник и пјесник Драгутин Ј. Илјић, отпутовао је у Москву, гдје ће да проведе годину дана ради упознавања руских прилика. Тамо ће да преведе и своју драму Саул и да је прикаже у ком московском позоришгу. * Др. Станоје СтанојетЉ потврђен је за професора српске историје на Великој Школи у Биограду. * За ванредног проФесора Велике Школе у Биограду а за упражњену катедру ботанике изабран је у сједници филосоФског Факултета др. Лујо Адамовић, досадањи наставник гимназијеКраља Александра1. Његови стручњачки ботанички радови познати су и у страном свијету а његова шумарска карта Краљевине Србије награђена је у Паризу на изложби. * У Хајделбергу промовисан је на част доктора цјелокупне медицине Црногорац Станко Матановић, који је све испите положио с одликом, а дисертацију ће му штампати универзитет о свом трошку. Знаменити проФесор хирургије на хајделбершком университету, д-р Черни, узео га је за свога асистента.