Zora

Стр. 1?6

3 0 Р А

Бр. V.

како је мучно било повести устанак против њих, и још мучније не повести га. Догађај тиме изгледа важнији, посао тежи. Изнео, најзад, једну малу силуету дужда, и дао пуну слику како Црна Гора није имала ни на кога да рачуна, ни у коме да нађе пријатеља: још тежи посао. Све што год је изнео у своме Вијенцу, све је то употребио само да оцрта прави рељеф догађају, да му да пуну величину. Све за то, да увелича догађај, да га прослави, да га покаже како је велики био. И сетимо се онога што смо раније, још у прошлој глави, помињали кад смо кола и посвету објашњавали, па ћемо видети да се Његош није ни само на овом величању зауставио. Његош је још даље отишао. Сликама које смо досад видели, он је показао само однос догађаја према времену и средини у којој се десио, представио само како га је тешко било извести, и катсо је велико дело које се у тако мучним околностима изведе. Он још досад није одредио важност догађаја у историји, место његово које према осталим догађајима заузима. Али је то у колима и другим одвојенијим местима учинио. Развио је цео табло црногорске историје, и показао истрагу као завршни резултат њен, као успех свих дотадашњих напора, као круну њену. Развио и цео табло целокупног српског ослобођења, и показао истрагу као први успех овога, као зору његову. Ни на том се није зауставио. И то му је мало изгледале да ода достојну пошту догађају. И онда је по многим местима Вијепца расуо једну масу слика, црта, компарација, идеја, које све јасније обележавају значај истраге, све му више величине прилажу. У прво коло унео је целу ранију историју српску, указао тиме на немоћ нашег народа после толике славе његове, на покорност његову према Турцима, и представио на тај начин како је истрага први светао моменат у целој периоди српској под Турцима, како је, готово рећи, језгро и срце целокупне наше историје. Унео, даље (први владичин мо-

нолог), и целу турску историју, сву историју српско -турских односа и, како је истрага највиднији моменат у тој историји, он ју је показао као најзначајнију, као средишну тачку у историји ова два народа, у борби ове две расе. Расуо, затим, овде онде, у овом или оном стиху, силне жалости и успомене на Јанка, на Владислава, Скендербега 1 , Собијевског, војводу Савојског 2 ; показао, дакле, да ова борба српско-турска није локална, није мале важности, него једна борба огромна, светска, борба Јевропе против Турака, и тиме истакао истрагу још јаче, представио је као средиште једне светске, не само балканске борбе. Расуо још, и по другим стиховима, друге још веће слике. Представио борбу против Турака не само као један два похода које су два три европска народа на ове чинила, него као целу ону велику борбу хришћанства и мухамеданства 3 која почиње од крсташке војне па и данас траје, борбу два племена, две расе, две вере, два континента светска, Јевропе и Азије, и тиме дао пун светско-историски значај истрази, изнео је као средиште овога горостасног и непомирљивог рата. Није ни на том застао. Није догађај, код правог песника, ни онда достојно оцртан кад му се цела историја као стафаж стави. Његош једржаодајош дугује догађају, да му је још нешто од његова заслужена значаја укратио. Он је још два три потеза пера учинио да му прави значај обележи. Он је, у два три речита стиха 4 , представио ову огромну историску борбу као огледало још веће борбе, борбе човечности са варварством, борбе добра са злом, борбе два највећа начела моралнога света, и дао је истрази да она и ту борбу оличава, да буде и њен најсветији израз. Његош, најпосле, није ни ту прекинуо своју тежњу. У његовој поетској имагинацији, истрага је била још нешто

1 ст. 29—31.

2 ст. П45.

3 „Луна и крст, два страшна символа" и др.

4 ст. 616—620. и др.