Zora

Т°д- VI-

рр.

Зорд лист 2Д 'Зн^л >3 V, п &VXV м кнзи^&Зност Уређује )\ганасУ1Јг Шола

Излази сваког мјесеца. Жзноси 4—5 табака а цијена јој је: на читаву годину 8 круна или 9 динара, за ђаке 6 круна или 7 дин. У ЈАосшару, јуна 1901.

Зна(пената Срба Х1Х-ог вајека. Српски је Народ предао вјечности свој деветнаести вијек... Обично се узима, да је минуло стољеће дошло наглашено страшним бурама; да му је на освитку судбина намијенила задаћу обухватити крупна и необична дјела народа и појединаца на свима пољима, гдје се снага рода људскога имала објавити. У суморном завршетку минулога стољећа многи су о њему изрекли суд који, у кратко сведен, гласи: деветнаести је вијек оставив највећу задаћу своју, највидније обиљежје бића свога — питање о народности — неодлучено! И Српски Народ може потписати тај суд. Па ипак — минуло стол^еће не прође за Народ Српски тихо ни на празно. Ако Народ Српски и биљежи у њему многе преварене наде и многе отклоњене успјехе, ипак је радом својим, борбом на свима пољима часнога дјелања, не само казао свијету да је жив, већ је дао толике доказе свога узвишенога и племенитога бића, да је извојевао себи права и признања у колу просвећених народа европских, да је задобио за се љубав и одушевљење највећих умова и најбољих представника првих народа. А како Српски Народ стајаше у деветнаестом вијеку међу својом словенском браћом? Мјесто одговора довољно је сјетити се колико интереса за њ, колико љубави према њему, показиваху словенски бесмртници: Копитар, Добровски, ШаФарик, Востоков и онај сјајни поменик њихових другова из свих племена словенских. Па шта бијаше то што у томе стољећу изазва толику пажњу просвећенога свијета према васцијелом Народу Српском? Многе су одлике тога доба: праска пушака, која у лијепој Шумадији објави да је настало ново доба; звекет ханџара, који у кршној Нрној Гори нигда и не бијаху стављани у корице; њима слична борба готово у свима другим покрајинама српским а у различитим периодима минулога стољећа; пробуђен дух на26