Zora

Стр. 198

3 0 Р А

Бр. VI.

родни, који се у свој величини својој јави у класичним народним пјесмама српским. Ту бијаху, посебице, први синови рода иашега: умни Доситије, ђенијални Вук, учени Даничић, неуморни Панчић, заслужни Мушицки и Милутиновић, бесмртни Његош и Бранко, учени Томазео и Пуцић, благи Боројевић и мудри ЈБубиша, изрази душе народне: Вишњић и слијепи Ђуро, велики добротвори: Зелић и Текелија, Гавриловић и Игуманов. А шта тек да речемо за владику Светога Петра, за Вожда Карађорђа, за првога Кнеза Милоша Великога, за див-јунаке: Бирчанина, Ненадовића, Синђелића, Хајдук-Вељка? А колики је, опет, списак свих оних великана из свих покрајина српских, који достојно могу стати поред наведених великих имена!... Ко их гледа блијеште му се очи! И сад — хоћемо ли та, и таква, имена предати само историји, да се њиховим дјелима диве тек позни нараштаји, да се тек нека покољења на њима уче како треба за народ живјети, радити и мријети? Или ћемо — за срећу своју, за славу рода свога — заћи са сјајним помеником имена њихових по свему Српству, од дома до дома, од школе до школе, из цркве у цркву, са славе на саборе, и показати своме Народу шта је дао дух његов у минуломе стољећу, те га храбрити новом снагом и изазивати на нова, Богом благословена, дјела? На таква се питања одговор сам собом јавио: не плашећи се труда ни жртава, брига и несаница; не бојећи се да нас Народ неће разумјети; не очекујући да нас неће потпомоћи; а у увјерењу да тиме вршимо своју српску дужност Српска ТтампаријауЗагребу прегла је да Народу Српском да дјело, у коме ће се — сликом и ријечју — огледати велики дух његов у најбољим му синовима из свих земаља у којима Србин живи, те још једном изазвати признање ученога туђега свијета према богатом духу рода нашега. То се дјело зове: Знамениши Срби девешнаестога вијека*)

*) Дјело ће изаћи у 36 свезака, свакога мјесеца тачно по једна свеска, почињући мјесеца 1. (14.) јула 1901. год. Свака ће свеска имати по шест ликова, који ће бити израђени на невезаним посебним картонима. Послије сваких шест ликова долазе кратки животописи тих личности. Они ће се штампати на најфинијој хартији исте величине, и тај ће дио имати своју засебну пагинацију, која ће се продуљивати из свеске у свеску тако, да ће се на завршетку моћи тај књижевни дио — који ће тада добити свој посебни натписни лист с потребним предговором, прегледом садржине и регистром — издвојити и засебно новезати као књига што објашњава ликове, који се могу по вољи и личном нахођењу различито разређивати. Нарочита је пажња обраћена на савршеност умјетничке израде, која је повјерена најбољим таквим заводима у Јевропи. Управа Српске Штампарије је увјерена да неће бити постидна ни пред својима ни пред туђинима. Велики је, хвала Богу, избор који даје једновијековни живот васцијелога Народа Српскога. Да би, пак, у одабирању грађе било и реда и поступности, узет је у главном за основу ред хронолошки. Али ће се од њега и одступати у неколико — управо само у толико колико је потребно да свака свеска приказује, по могућности, пријеглед већег броја српских покрајина, и да, по занимању и карактеру лица, буде што разноврснија и интереснија. Имајући све то на уму, прве три свеске доносе ове ликове с кратким животописима: I. Доситије Обрадовић, владика Петар I, КарађорВе Петровић, Кнез Милош Велики, Сава Текелија, Филип Вишњић. II. Никола Луњевица, митрополит Стефан Стратимировић, Вук Ст. Караџић, Јован Гавриловић, Кнез Иво Семберац, Сима Игуманов. III. Јеврем Обреновић, Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин, Сима Ненадовић, Димитрије Давидовић, Никола Томазео.