Zora

Стр. 222

3 0 Р А

Бр. VI.

записе од смрти. Познају је људи већ неколико година, и верују у њене видарске способности. Али се она одједном промени. На претњу и заповест везирову, она се реши да овога послужи једном издајничком службом. Гадна ствар доиста, та њена служба. Она узме на се маску пророчице и вештице, пође по цуцким и осталим селима, распитује које је дете умрло или које је момче погинуло, па одмах баци кривицу на ову или ону главу у селу што је, као бајаги, деге опчинила и душу му узела, и тако означи двадесет жена као вештице, омрази на тај начин породице умрлих и погинулих са другима, и цео народ доведе до крви и ножа. Кад је ухвате, она је толико лукава и претворна да се и даље гради вештица, да плаче бајаги, итд. А кад владика попрети и цео народ се усколеба, она се препадне, задрхти и призна све. Не могу да кажем да је бабин карактер израђен потпуно, довољно, психолошки (нарочито је цртеж слаб, скраћен, прекинут, После онога кад јој народ попрети да ће је под камење ставити; тујеуместо цртежа дошло једно просто причање, ради разумевања појаве и обавештења читаоца), али сигурно могу рећи да је њена фигура индивидуалисана. Довде је, може нам се рећи, наша анализа још добро ишла. Ово неколико личности што смо прешли, имају још којекако своју посебну физиономију. Али остале? Кад се из Вијенца изузму главне личности и женска лица, све остале личности, бојмо се, личе једна на другу, изгледају једне исте, чине све скупа једну једноставну масу, једну гомилу обичних Црногораца из које се ни једна фигура не да засебно распознати. Није тако, међутим. У тој гомили има такође неких физиономија које више падају у очи. Има их доста оригиналних. Неке су чак толико оригиналне да ми је чудо како су досад могле пролазити неопажене. Такви су нарочито кнезови Јанко и Роган. Њих двоје (ја их заједно узимам,

као један тип, и држим да то ништа не смета индивидуалности њиховмх фигура: оне су индивидуалисане према другима а не једна према другој) потпуно су различни од осталих Црногораца. Сви Црногорци у Вијенцу јесу, више или мање, јунаци, хероји, витези, срчани и убојити људи, ратничке и марциалне фигуре, крвавих очију и мрачна изгледа, готови да на једну реч полете з' бој исуканих јатагана и т. д. (сви већ знате какви су конвенционални Црногорци): е лепо, сасвим су друкчија ова двојица. Они нису озбиљни типови него комични, смешни, луди. То су два шаљивца, два комедијаша, „два дедака обадва једнака" који се кроз цео комад шале, терају спрдње, чине свакојаке враголије с Турцпма и Црногорцима. У оној мучној и крвавој атмосфери какву је Његош у Вијенцу оцртао, где Турци једнако буше и рију против Црногораца; где, како ко дође на сцену, јавља о некој погибији црногорској ; где се сваки час дижу мртвачка носила; где Турци косе и искорењују најаче породице и читава племена; где сестре за братом косу скубу и убијају се ножем иза појаса; где ваздух дрхти од ужаса а земља провире крвљу — у тој атмосфери, њпх двојица иду по логору црногорском, хватају једног по једног па га заједају и пецкају, дирну час Мандушића, час попа Мића, час игумана, а, већ што се Турака тиче, њих чим стигну, одмах учине сехир с њима и отворе један јеглен који се нимало не одликује симпатијом и поштовањем према овима. Такви су, у главном, кнезови .Јанко и Роган (не треба никако сметати с ума да су они ипак чисти прногорски типови). Али хајдмо редом. Они су. пре свега, старп људи: Рогану има осамдесет година 1 ) а Јанку толико исто ваљда пошто му је парњак у свему. После, они су другови, Ј ) В. ст. 1968. Ја држим да су сви кнезови у Вијенцу стари људи, како и одговара њихову положају. Како ова днојица, тако ваљда и кнеа Бајко који је деда покајници, кнез Раде који је ваљда старији брат владичин, и кнез Никола.