Zora

Стр. 326

3 0 Р А

Бр. VIII. и IX.

овлажише, кроз вео од суза њен поглед паде на лагуме који као да су се њихали. Нека бисерна сјајност опажала се у води. Блиједа магла омотавала је острва Лудости, св. Клемента и св. Сервилија, са њих, с времена на вријеме, кроз даљину одјекне какав угушени крик, као узвик каквога дављеника на морској пучини, а са лађа завије тужно тек сирена, или писне пиштаљка. Тишина је најприје страшна, па одједном пријатна". Оваким је странама исписан цио роман управо овај двобој младости и сујете са љепотом на заходу. Свуда симболична метаФора. Свуда слика реалисте који хоће сваки опис да дотјера према своме сну. И какве слике! Сви се слажу да ни један сликар до сада није са толико снаге оцртао тужне и величанствене Мљетке, као д' Анунцијо. Ево како он отприлике на једноме мјесту пише: „Као плавичасто млијеко у опалу што скрива многу ватрену искру и велики сјај, тако је и вода у лагунима крила у себи неку тајнену величанственост, коју су само удари весла кварили. Иза оне шуме од бродовља уленгеренога и непомичнога Сан-Ђорђио Мађоре, 2 личио је на пространу ружичасту галију чији је реп окренут Фортуни, која га је са висине свога сјаја мамила. Између њих пружа се рукавац Ђудека, 3 налик на мирну утоку у коју лађе натоварене сиђоше ријечним коритом, носећи уз товаре сјечених и исцијепаних дрва, и цијелу природу удаљених шума одакле је дрво. А тамо од Шола гдје се, на ономе чуду од вратница кроз који народ улази, дизао био и црвен затворени зид да опаше тврди сноп господарских воља, есклавноски кеј пружао је свој лук ка Вртовима и Острвима као да би хтио да поведе миру и одмору природних облика мисао егзалтирану величанственим симболима умјетности. Па, да би ваљда допунили слику Јесени, чунови, претоварени воћем, клизали су по води налик на велике ките цвијећа пуштене низ воду, које је око себе ширило мирис с обала на талас гдје су се огледале вјечито слике торњева и црквених ликова... Биоград. Јов. ЈУ1- Јобанобић.

2 Санђорђио, Мађаре-острво. 8 Ђудека-острво.

Лр. Ђо-рђе Дера: Аграрнп покрети у старол Рплу с особитил обзиром па данашње наше пољопривредне пршгаке, У Новом Саду 1901. (Књчга Матице Српске. Бр. 2.) Историја римског народа је непрекидна борба у два правца: с једне стране настоЈање цијелог народа за проширењем своје власти —- борба спољан1ња, с друге стране тежња за равноправношћу економском и политичком и обрана постојећег стања — борба унутрашња. И јелна и друга су забавне. Која од њих пружа посматрачу више забаве, зависи од тбга, која је у опће борба дотичноме интересантнија, да ли она на бојном пољу или у политичкој арени. Проучавање историје старих народа не би било тако важна грана људског рада и занимања, да она потиче само из пуке радозналости. Јер потешкоће, да се дође до историске истине, врло су тешке, а да и најрадозналији дух не би на по пута мзнемогао и погледавши с тугом на поднесене наноре латио се рада који лежи у саиремености. Али човјек не смије изнемоћи, јер познавање историје доноси и корист велику. И ако има велике разлике између н.арода и прилика, ипак између свих народа и свих прилика има доста оног опћега, које је с малом модификацијом вазда скоро исто. Полазећи совог гледишта смијем устврдити, да је унутрашња борба римског народа много важнија Данашње доба рјешава већином питања, која су проузроковала ону унутрашњу борбу римског народа. Силно вријење у средпни и другој половини деветнаестог вијека по цијелој Европи налик је на оне немире у римском грађанству од оснутка републике па даље. Кад би данас била државама главна брига размакнути границе своје, не би се могле много окористити борбом римског народа с извањим непријатељима. Прилике су сада тако силно промијењене, да се таква борба мора сасвим друкчије водити. — Друкчије је то с з-нутрашњим покретима у римској држави. Унутрашња је борба римског народа чисто економске природе. Ако игдје, то је овдје оправдано материјалистично схватање историских догађаја. Проучавање те борбе доноси нам корист, што данашње доба иде у сусрет великим промјенама у економском погледу. И немири у данашњим државама — искључивши државе с разним народима, гдје се