Zora

1

Бр. VIII и IX.

3 0 Р А

Стр. 331

сла и Матици што је примила и издала овај рад. Јер осудити Матицу, што је издала књигу која говори о старом Риму, моћи ће само онај, који само наслов прочита а књиге не отвори. Међутим читајући ову књигу свако ће се на свакој страни све то више увјеравати, да је ова књига врло савремена и да њен писац стоји на сасвим модерном становишту. Завршујући мислим да не ћу претјерати, ако устврдим, да би ову књигу требало не само читати него и студирати. Мостар јУ!илан Ћуко&иЋ Милан Андрић: Слике из мог албума. Књига прва. У Те шишвару 1901. ЈуЉно угарска штампарија Томе Д. Ћировића. Цијена 2 круне. Још у Даницн, Јавору и Страокилову сретамо се са именом аутора ове збирке а у новије доба донијело је и Бранково Кољо неколико слика из тога албума. У овој књизи штампане су већином успомене пишчеве и односе се на многе познате личности из недавне прошлости. Зато оне и имају извјесне привлачне снаге за читаоце. Писац је често сухпм стилом изнио неке догађаје само да буде пјто ближи и истинскији свом сижеу. Кад је још у нашој белетристици владао романтицизам са свим својим особинама, Милан Андрић писао је без силних уздисаја, без плачевних сцена и без афектације. Заго његови радови изгледају да носе на себи обиљежје писца реалисте. И кад би гдјегод Андрић и покушао декламовати, по неодољивом обичају времена, то му обично није лијепо стајало. Цјелокупна обрада пак показује да је писцу више стало до саме ствари коју приказује него до начина како је приказује. Теме су већином ингересантне. А неизвјештаченост у ооради и потпуна лежерност чине ове слике угодним. Дух који веје кроз ове приказе тако разних сцена и догађаја, има неке извјесне топлине и интимитета. Многа од ових скица има своју тенденцију и показује пишчев поглед на свијет али многа мјеста изгледају као сухопарно кронично биљежење без потребна колорита и живости приказа. Не упуштајући се у потање излагање сваке приче на посе ми препоручујемо ову збирку старог познаника српске лијепе прозе.

Горски Вијенац. Владике црногорског Петра Петровића Његоша. Шталтарија Браће М. Поповика у Новом Саду 1901. 16°, 124 стр. Цијена 1 кр. и 60 потура. Књижарница Браће М. Поповића у Новом Саду користила се прославом Шегошевом и издала у својој наклади Горски Вијенац. У књизи се налази и предговор без потписа а и коментар неким ријечима, именима и изразима којих много опширније налазимо у Решетаровом издању и из ког је издања и ова компилација потекла, не напоменувши то ни једном ријечју. Зато је редакција овог издања и нашла за вриједно да прећути своје име. Наклада знајући то, протурује своју књигу, не пославши је ни једној редакцији на приказ, у увјерењу да ће мимоићи заслужени пријекор. Поред Решетареве редакције Горског Вијенца, ми ово издање не можемо препоручити.

ТЈеђег <Ие Мои4епе§гшег, Вгге/е аиз СеИпје аиз с1ет Јаћге 1878. иоп Гјићотгг Р. ЋепаАопГез, гЊегзеШ ђоп МИепа МИасИпо^гсз. ТЈпд - И^егззкггсћеп. ВиеШгиекегег РеГег Кићп, 1901. 176 страна. Похвалан потхват госпође Миладиновићке да њемачкој публици прикаже интересантна писма о Црногорцима од Љубомира Ненадовића заслужује особиту пажњу. Српска лијепа књижевност и онако је слабо, скоро никако, заступљена у НиЈемаца и кад се што појави то је обично у часописима или подлисцима политичких листова дохваћено без икаква избора а почесто и у слабом пријеводу. Овдје истичемо нарочито смишљен избор шта да се преведе и прикаже једном страном народу из тако слабо познате српске књижевности. Ова писма носе значајно обиљежје једног дијела нашег народа које ће бити интересантније за странце него који други рад, који неби имао тих особина. Јуначка лјела Црногораца, њихова лаконска збијеност мисли и одлучан карактер заслужили су да се знају и у страном свијету. Преводилац у свом предговору каже: „Пошто је посао, коме сам са задовољством посветила више недјеља свога времена, готов за штампу, нећу пропустити а да не упутим неколико ријечи на поштоване читаоце и читатељке, неколико