Zora

Бр. У1П. и IX.

3 0 Р А

Стр. 337

штине о распису награда из Фонда Јована Наке и и Јована Остојића, као год и о свотама одређеним на књижевне сврхе. — Тако исто одлука Књиж. Одјељења, по којој се има израдити план за Прегледни садрзкај срп. књго1с. листоЂа у 19. иијеку. Има се упитати управа манастира Ковиља, да ли постоји фонд за прештампавање дјела архим. Јована Рајића. — Утврђена су правила за редакцијони одбор, у који су ушли чланови Радивој Врховац, Милутин Јакшић, Тих. Остојић, др. Јован Радонић, и секретар друштвени већ по положају свом. Издају се на оцјену рукописи: Што је добро? од дра Дан. Трбојевића. Црно море у међународнолг праиу од Ђ. В. Ћурчина, Дароеар и пегот околица од М. Обрадовића, 0 гајењу козе, од А. Григоријевића, Морално поучне искрице од М. Ракића. — Нису примљени рукописи: Еконолт и еконотија, Богић Вучкотћ Стратимиропић, Пријевод писма Л. Сенеке Луцилију, Планина Псуљ са селима, Загонетке. — Некојим писцима враћају се изузетно рукописи, послачи на расписане награде. — Шегова Светост усвојила је приједлог Књиж. Одбора и оставила питомца Свет. Георгијевића, у уживању стипендије још на годину дана. — Дозвољава се питомпу Стевану Алексићу, сликару, да уз уживање стипендије проведе неко вријеме у Италији. — Још су ријешене неке молбе питомаца. — Усваја се приједлог библијотекаров о комплетован.у библијотеке. * У Новом Саду одржана је 12. (25.) Септембра главна Матичина Скупштина. Од прошлогодишње скупштине до ове стекла је Матица Српска 319 ношх чланоча. Ријешено је да се одсад могу и ђаци уписивати за чланове са годишњим оброком од 10 форинти, те ће до свог пунољетства добијати сва Матичина издања а послије ће, уз диплому, добити и сва права чланства. Осим старих претплатника Летописа пријавило се још 700 и тако се сад разашиље свега 2170 примјерака. Књиге за народ са календаром имају за сада 1200 претплатника но изглед је да ће се ван претплате моћи растурити до 10 хиљада примјерака, узевши у обзир да се за једну круну добија 42 штампана табака биране садржине. Нов покрет у Матици Српској као да још наилази на хотимичне сметње баш у самом Управном Одбору. Наиме овај је Одбор исказао скупштини дефициг који да се појавио код књижевног буџета. По извјештају Бранкова Кола тај је деФицит привидан јер чист приход од књижевних фондова није трошен на књижевне цијељи него се знатан дио капитализао што по основним писмима није исправно. Осим тога многи нови фондови ступају у живот чији ће приход попунити Фиксирани деФицит, и тако ће Књижевни Одбор свој буџет моћи за идућу годину лако без деФицита саставити. Бранкоео Кољо, међу осталим, напомиње и ово: „Не хотећи никаквих рекриминација чинити, ипак нешто морамо примјетити. Часништво и чиновници Матичини морају све и сва

употријебити у корист реФорама, морају пронаћи и експлоатисати све изворе, заштедити на другим странама, гдје се год може у корист књижевних издања, радити све, што је потребно у своје вријеме, ништа не пропустити. Без њихове искрене добре воље и великих жртава неће се моћи напријед. И Матица као и сваки други организам изнутра се развија. Тог развитка они једино могу бити главни органи. За успјех њнхова ће бити највећа заслуга, али они за њ и највише одговорности носе." Од важнијих приједмета донесена је одлука да се од сад могу стипендије давати и женским ученицима ако у завјештајном писму није изрично напоменуто да су једино за мушке. Из свега се види да је напреднији дух продро са својим назорима и да чврста воља и жив рад побјеђује. * У Дубровнику ће почети од нове године излазити српски белетристичан лист, за који се већ припрема потребни фонд . Како се дознаје, лист ће уређивати одбор, коме на челу стоји проФ. Лука Зоре, а зваће се Срђ (а не би ли било згодније и боље: Дубрапка). Главни сарадници биће му одлични Срби Дубровчани: Богишић, Будмани, Решетар, Зоре, кнез Лујо Војновић, Вулетић-Вукасовић, Вуличевић и други. * Из Зоре је отштампана студија нашег пријатеља и сарадника Павла Поповића О Горсколг Вијенцу. Издање је врло укусно и износи 284 странице. Наклада је издавачке књижарнице Пахера и Кисића у Мостару.Цијена 2 круне или 2 дин. и 50 пара. * Изишла је Пратслаина српска парохија у Инђијн крајем 1900. године, написао Радослав Марковић, парох. Друго умножено издање. Ср. Карловци, Српска манастирска штампарија 1901. Већ кад је прво издање ове књиге угледало свијета српска је штампа са похвалом прихватила оваке потхвате као најбоље грађе за живот српског народа у Војводини. Са колико је савјести и умјешности ова књига разрађена напоменућемо само наслове појединих одсјека: Предгокор прЂОм издању; Стара Инђија; Насељење данашње Инђије; 0 цркли (1 Зидање цркве, 2 Оправке, 3 Утвари, 4 Иметак, 5 Слава црквена, 6 Похађање цркве и 7 Свештеници); Школа\ Вјерни ове парохије (1 Парохијани, 2 Станови, 3 Одијело, 4 Храна, 5 Домаћи живот, 6 Здравље, 7 Занимање, 8 Производња и потрошња); Поље; Имопно стање (1 Имовно стање до комасације, 2 Имовно стање послије комасације); Узроцн имовног пропадања (1 Нерад, 2 Расипање о сватовима и о даћама, 3 Задуживање, 4 Расељавање, 5 Пијанство, 6 Мода, 7 Парничење, 8 Поткрадање куће); Именик посједника и поиртна посједа; Бројно стање; Статистика породица; Старосједиоции досељеници; ДуЛина о1сииота\ Кретање житељства од 1871 — 1900. (1 Пород, 2 Помор, 3 Приплод, 4 Прираст); Поговор. — Цијена је књизи 80 потура.