Zora

Стр. 336

3 0 Р А

Бр. VIII. и IX.

и Лотз на лисице. Оба ова комада обрађују сличну тему, али која се развија и одиграва у свакој од ових двију драма у другој средини и освјетљава се са разних тачака гледишта. Оба ће се комада један за другим представљати, ма да сваки од њих чини цјелину за се, која се може разумјети а да се други комад и не види. * Роберто Брако објављује нову драму; она је у четири чина и изнијеће на позорницу једно парче неапољског живота, веома занимљиво насликано. Љубитељи позоришта очекују са запетошћу ово ново дјело, које још нема имена. * Италијански листови јављају, да је талијански драмски пјесник Бути довршио трећи дио своје трилогије Атеискиња и да му је дао име Бура. Комадће се играти у миланском Манционијевом Позоришту. Вирђинија Рајтер игра у главној улози. *Кармен Силпа, краљица румунска, намјерава, да склопи неколико позоришних дружина, које ће у мањим варошима и мјестима румунске краљевине представљати, изабрана позоришна дјела, и на тај начин будити и развијати у народу осјећај према лијепоме и племенитом.

* У енглеској се сматра као велик догађај сезоне представа 1ги-а у Гериковом позоришту од Мг. А. ТУ. Ршегов-а. И данас се, као и прије, удешавају и прекрајају романи за позорнице. Међу пошљедњима били су Текерејево: ТрзЈсиште таштина и 8ћег1оск Но1те8 од Сопап-а Соу1ез-а. Први је комад још прошле зиме прешао преко американских позорница. Познат је још комад Кад нас дпадесет и један бјеше од N. V. ЕзтопА-а, ал у њему је много извјештачености и невјероватности што ни извјесне појединости не могу да извине. Било је једном четири пријатеља; један од њих умре и оставља свога сина оној тројици. Кад му је било двадесетиједна година ријеши се да узме неку шансонету за жену; тутор дечаков, да би спријечио ову женидбу, издаје се за љубавника исте женске. Али ова жртва није била потребна, јер она и онако не мари за жутокљунца него баш тутора, поред све његове старости, воли. * Прво кинеско позоришно друштво стиже децембра мјесеца у Европу и даваће прве представе у Петрограду, и то: Златни љиљан, Мјесец и Обрану Змаја.

Сриска * Српска Краљевска Академија издала је СЂечани помен просвјетном добротвору покојном Ннћифору Дучику, архимандриту и академику, 23. априла 1901. у Биограду (са сликом покојниковом). У Биограду, штампано у српској краљевској државној штампарији 1901. У овој споменици налази се: Записник свечанога скупа Орп. Краљ. Акаделшје 22. априла 1901. у Биограду. Поздрав Академијина предсједника ђенерала Јована Мишковића; Извод из завештања архимандрита НићиФора Дучића; Стање књижевног Фонда архимандрита Нићифора Дучића; 0 књижевном раду архимандрита Нић. Дучића, од академика Љубомира Јовановића. Додатак: Правила задужбине архимандрита НићиФора Дучаћа; Стечај за награду из Дучићева Фонда за 1901. годину; Подаци за биографију архим. НићиФора Дучића: а) Живот и рад, б) Војнички радови, в) Књижевни радови, г) Владалачка

одликовања, д) Научна одликовања. Дучић је био изабран: 1869. год. за редовног члана Српског ученог друштва. 1884. год. за редовнога члана Српског археолошког друштва. 1887. год. за члана 8оС1е1е сПпбкпге <Пр1ота1ТЈие у Паризу. 1888. год. за почаснога члана Друштва св. Кирила и Методија у Одеси. 1890. год за дописнога члана Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу. 1890. год. за дописнога члана Царског археолошког друштва у Петрограду. 1892. за правога члана Српске краљевске академије у Биограду. 1899. год. за почаснога члана Царске руске академије у Петрограду. 1890. год. за почаснога члана Духовне академије у Петрограду. * 27. септ. (10. окт.) о. г. К-њиоТсети Одбор имао је о. г. свој редовни састанак под предсједништвом А. Хаџића, предсједника друштвеног, први пут послије Главне Скупштине. Од приједмета наводимо: Узимају се на знање и равнање одлуке Главне скуп-