Zora

Стр. 360

3 О Р А

Бр. X.

Зубни се сугласници т и д не испадају увијек између два друга сугласника, од којих други није V или р: крстно 105., поздно, устне 80., частно 101., премда се тако у Црној Гори не збори; то је дакле према етимолошком правопису, којим су тада писали сви књижевници осим Вука. Један је само примјер, гдје од с у почетку бива ц: Цмиљанићмј. Смиљанић 115. Сугласник в пише као ф у ријечи лаф мј. лав и фриштијаху мј. вриштијаху 75., а хђ претвара у ф у : Фала 71 . И ако стоји # и ондје, гдје му мјеста није, опет се гдјекад испушта, гдје би требало да стоји: рањаху стр. 71., раниш 74. мј. храњаху, храниш, леба мј. хлеба (или хл^ба т. ј. хљеба) 71., рано мј. храно 82., аљинах 97., манит 105. Необично је: ланих мј. лани 57. — Мјесто х стоји_/: кујина мј. кухина 119. Код мијењања именица има у 2. пад. множине редовито наставак ах и их, а то је у именице продрло од придјева, који у том падежу имају по правилу х на крају; ево само неколико примјера: бињишах, плећах, громовах, Никшићах, ногах, јаребицах, људих, очих, прсих и т. д. Од именице отац има множину: очеви мј. оци или оцеви стр. 100., од именице пут има 6. пад. једн. без приједлога путом мј. путем. Именица отј>ок женског је рода по свим западним крајевима, па тако и у Црној Гори: Прве капље из чаше отроки, Најгрче су и најупорније. 108. — Нијејасно, да ли је 2. пад. множ. од именице гопеда, или 2. падеж једн. од го-вед, што би било женскога рода, на стр. 73.: Има овај двадесет готзеди. Од замјеница личних за 1. и 2. лице има често енклитичне облике за 3. пад. множ. ни и пи мј. нам и кам) између многих примјера нека послуже ова два: Што грајете, који су Би јади? отр. 13. Долеће ни јато јаребицах. стр. 14; а мјесто 3. пад. множ. кама има једном ■вам на стр. 101: Бам предстоји преужасна борба.

Замјеница тај по црногорском говору гласи та: Гроб се његов пропа на та свијет! 105. Нек уљезе и та луди к нама. 119. Црногорска је и посвојна замјеница нечесои мј. нечији 92. Ријеч те значи: који, а, е, или што: Попе цуцки да ми оно писмо, Те си писа' међу свима нама. 89. А ево смо као они миши, Те за мачку звоно приправљаху, 23. Што је човјек? — а мора бит' човјек Тварца једна, те је земља вара. 101. и т. д. Придјев бозкји гласи у црногорском говору: бозки \ божа чудеса 97., према: божју вољу. 97. У глагола видимо опет особине црногорскога говора; тако има: повуковати се 25. мј. повлачити се, довукуј мј. довлачи, 63, каживати мј. казивати 46., отпишује мј. отписује 49., припашују мј. припасују 102., запитовати 112. мј. запитивати, обисти мј. обићи (окушати, огледати) 103., чињати мј. започињати 104. Тако су за књижевни језик необична и садашња времена и што је од исте основе, т. ј. глаголи, који се у књижевном језику мијењају по 5. врсти 1. раздј., у црногорском говору иду у 2. раздио исте врсте: не угађеш путом, набраје мј. набраја 53., гађу мј. гађају 59., помага мј. помаже 59., раздвајући мј. раздвајајући 92., рађу мј. рађају 101., пружајеш 1 мј. пружаш 104., пучу мј. пуцају 107., али: пуцају 111., колебљу се мј. колебају се и т. д. Необично је и: јашгшо 94., према неодређ. начину: јахати. 94. Заповиједни начин у V. врсти 1. раздј. двапут је без крајњега ј: да мј. дај 89., гшгрича мј. испричај 98. II. пређашње врнјеме гласи каткада: грмијаху мј. грмљаху 74., сједијаше мј. сјеђаше 83., горијаше мј. гораше 64., возаше мј. вожаше 64., фриштијаху мј. Фриштаху (т. ј. вриштаху). Ово је и у народним пјесмима врло обична појава. Глагол. придјев I. често се у њега, ако тако стих захтијева, свршава на а мј. ао 1 Старински облик мј. данашњега: пружаш.