Zora

Стр. 368

3 0 Р А

Бр. X.

ово: „Владика (Његош) се зимус занимао описивањем Црне Горе и њене историје, на француском језику. У томе помагао му је неки овдашњи адвокат, Ђузепе Каза. Он сваки дан долази те с владиком по један сат ради. Владика му обично диктира а он француски пише. То је дјело већ готово. Сад га само прегледају. Владика ће да га пошље неком француском списатељу по имену Беланжеу, с којим се негђе познао и о Црној Гори причао му. Беланже је био усхићен његовим причањем, 1 и молио је владику да му тако напише како му је причао о Црној Гори. Ово је дјело, као што ми рече, удешено, за странце, који нас не познају". Његош је, дакле, написао једно дјело о Црној Гори (повјест и опис земље) на француском језику, које је данас изгубљено. Сматрајући да је то дјело вриједно марљива тражења, потписани је, прије неколико година, тражио ово дјело, без успјеха наравно. Напустивши то тражење, потписани држи да неће бити без интереса да овдје саопшти шта је чинио до сад по том послу. Потписани се најприје обратио самом Љ. Ненадовићу писмом једним у којем га је молио да га извијести о свему што зна односно овог дјела. Ненадовић је на то одговорио овим писмом: Ваљево, 7. септем. 1893. Драги и поштовани господине, Пишете ми и питате ме за рукопис што је владика Његош о Црној Гори написао и послао неком Беланжеу у Париз. Ја о томе ништа не знам више него оно што сам споменуо у мојим „Писмима из Италије". Врло је могућно да је Беланже штампао тај рукопис или као књигу за себе под владичиним именом, или, што је још могућније, употребио га као грађу у своме каквом делу; у тој намери — по свој прилици — владика му је тај рукопис и послао, да га он разграна и да по њему напише какво веће дело о Црногорцима. Ако је тај рукопис ма како употребљен и штампан није се о томе ништа код нас сазнало, јер онда (1851. год.) нико није разабирао шта странци, а особито нечувени списатељи као што је Беланже, пишу о Србима. То је може бити штампано у каквом незнатном часопису, или у каквом подлистку неких новина, па ту се и заборавило. Ако је Беланже био какав приповедач, може бити, да је из тога градива написао какав роман. У Паризу сада има вредних српских ђака, зато пишите неком од њих да распита и разбере о имену „Беланже" и да види све шта је под тим имзном штампано. То би могао и у каталогу библиотеке наћи, а и самог библиотекара или професора литературе запитати. Ма како да је то име нечувено у књижевности, опет ће се моћи штогод сазнати ако је што писао. Рукописа, о коме говоримо, било је може бити двадесет табака, јер запечаћен пакет што је спремљен да се у Марсељу даде на пошту, беше, у колико се опомињем, дебљи од једнога прста. Држим да је то све написано руком онога Ћузепе нз Неапоља, коме је владика казивао, а он, почем је добро знао француски, писао и послије на чисто преписао, и тако је тај рукопис без језичних погрешака спремљен. Владика тај рукопис није хтео поверити талијанској пошти, јер онда у Италији беше велика строгост и несигурност, и на све се сумњало и пазило. 1 У издаљу „Цел. Дела ЈБ. Ненадовнћа" 1894, стоји, јамачло погрешно; „писањем" м. „прнчагвем"

Радујем се да се тако ревносно занимате о владици Његошу и желим вам најлепши успех у томе раду. Поздрављајући вас најсрдачније јесам ваш поштоватељ Љубомир П. Ненадови^. Владика се увек потписивао Његош а не Његуш 1 Поздравите Милићевића и Вуловића. 2 Ако им кажете да сте за три дана, место за три месеца, добили од мене одговор, они ће се чудити." Примивши ово писмо, потписани је послушао дати му савјет и обратио се двојици својих другова који су тада били ђаци у Паризу, на име г. Михаилу Петровићу, проф. В. Школе, и пок. Немањи Стојанови1пу, б. писару Мин. Привреде, с молбом да они разаберу што могу о радовима Беланжеа и евентуално о Његошеву дјелу; и они су брижљиво и са интересовањем разбирали о томе по библиотекама и код надлежних лица. Потписани је, доцније, и сам, у Народној Библиотеци у Паризу, трагао за именом Беланжеа. Резултат овога тражења овај је. У великим свјетским библиографијама Лоренца, 3 Хајнзијуса, 4 Греса, 5 Бринеа, 6 Керара, 7 и Етингера 8 а у годинама 1840 —1890, забиљежено је не један него двадесет и пет писаца француских који су се звали „Беланже", и могли бити књижевници у год. 1851, кад је Његошев рукопис послат у Француску. Али међу радовима њиховим, који су поред њихових имена забиљежени, нема, по насловима судећи, ни једног који би се ма у ком погледу односно на Црну Гору, или ма чиме опомињао на тражено Његошево дјело. Послије оваквог резултата, потписани је прекинуо даље тражење. Како, међутим, није искључена могућност да су поменуте библиографије непотпуне; како је, нарочито, могућно да је који од поменутих двадесет и пет писаца писао у којем часопису или дневним новинама а рад неодштампао, то се може претпоставити да је који од тих писаца ипак писао какво дјело о Црној Гори, и ако за то дјело не знају библиографије. У том случају, могло би се наставити тражење Његошева дјела. Ваљало би, наиме, саставити потпуни списак радова ових писаца чија су имена дале библиографије, а зато има начина. 9 Само у том случају, не би било потребно обавјештавати се о сваком од поменутих двадесет и пет писаца. Међу овима има математачара, природњака, теолога и стручних педагога и граматичара, међу којима јамачно не треба тражити Његошева Беланжеа.

1 Потписани је у свог-г писму етално писао Његуш.

2 Потписани је у реченом писму саопштио да се обраћао С. Вудовићу и Г. М. Милићевићу за обавјештеље о дједу о којем је ријеч.

3 Богепг, СаШо&пе §^п&га1 с!е 1а Нћгаше ^гап^ајзе, 1840—65, 1866—75, 1876—85, 1886-90.

4 Не1П81И8, АИ&ететег Висћег-Бехкоп, 1847—51, 1852—56 и д аљ е.

5 Сгаеззе, Тг^зог с!ез Птгез гагез, 1859.

6 ВгнпеЂ, Мапие! <3и ПђгаЈге.

7 <^и^гаг<1, бирегсћепез ИШгатгез ДЗтоИЗез, 1869.

8 ОеИлп^ег, ВЉПо^гарМе Мо§;гарћ1дие ишуегзеПе.

9 Наћи н. пр. годину и датум смрти пишчеве, па тражити биљешке о писцу у дневним новинама поводом н>егове с^трти. Иди се, у опште, обавијестити преко оних листова Фраицуских који служе као поередници за такве посдове.