Zvezda

Број 24

3 В Е 3 Д А

Стр. 193

II П у т о п и е. ГТутовали смо са професором. У железници ухватих место до прозора, да гледам иределе, а све су пас потрпали били у једна кола треће класе. Прво сам видео, са десне стране, бару и у њој резервоар петролеума, а са леве стране два парна млина, један за брашно од кога се прави хлеб, а други за брашно од кога се прави боја. Био је потопљен и расадник америчке лозе код Топчидера, а кроз Рипањски тунел возили смо се полако, јер је био нешто покварен. Мени се све то допало, сама проза! И код Багрдана возили смо се полако, јер је и тамо било нешто покварено, а пре тога беше воз прешао преко једног детета, баш код Марковца. Били смо гладни кад смо дошли у Алексинац, јер у Лапову не беше за нас јела, скупо је оно што једу путници прве и друге класе, а до Ниша нигде више нема жељезничке механе. У Алексинцу смо јели ћевапчића и преноћили, па сутра дан видили сиоменик погинулим јунацима у првом рату за ослобођење и Апелов парафински шкриљап. После је професор ручао кодједне учитељке, а нас је срески капетан пред једном каваном испитивао нешто о професору. По подне смо отпутовали из Алексинца — за Београд, јер је срески капетан баш пред полазак саопштио ирофесору да је отпуштен нз службе. На станици у Београду претресла је полиција нашег професора. Све сама проза! Ш С т у д и ј а Од ништа постао је нешто. Кад је постао нешто, мислио је да му треба бити свашта, па тако је и било. Али услед тога постане опет ништа, па кад се нашао човек, који је од њега поново направио нешто, он је онда хтео да буде све. То му је сасвим смрсило конце. IV Реакција Да сам чиновник, а мој професор да ми је министар, отпустио би ме из службе, тако га је ужаснула она моја „Студија." Каже, под ништа може се свашта разумети, а кад неко хоће да постане све, то и сувише далеко шиба. Навео ми је за пример оног отпуштеног професора, са којим смо до Алексинца путовали, па ми је казао да се у мени појављују мисли о политици и забранио ми је у будуће о томе мислити, него ми је препоручио „реакцију,, у писању упражнења. Од свега тога ја нисам ништа разумео. Говорио сам са дрз^говима о професоровој замерци, коју сам сматрао за умесну, а они ми рекоше: кад немаш куражи да мислиш, ти онда треба да посећујеш тингл-тангл. Код младића, дакле, наступа реакција у мислима кад посећује тингл-тангл. Купим „специјалитет" цигарета, јер су ми казали да без тих цигарета не вреди ићи у тингл-тангл, келнери су услужнији према таквим гостима, па једно вече одем тамо. Зачудио сам се кад видох колико има људи, код којих је наступила реакција у мислима. Оно што гледају заиста није смишљепо, оно што гледаоци раде такође није смишљено. Гледају буди бог с нама којешта и томе пљескају! Помислих, ово није

ни поезија ни проза, ово је баш којешта! Ето и по томе се види да је којешта, што сам почео стављати удивку гтосле сваке реченице. Једна певачица нешто пева, па сваки час погледа на једног чичу што пуши швапску цигару, и некако му се незгодно окрене. Он јој после аплаудира, погледајући на публику као да би хтео рећи: удрите сви у дланове! Други глади бркове да му се види бриљантски прстен, а некаква играчица показује му са позорнице шипак. Комичар се кревељи приказујући јевреје, а ови му се тобож смеју. Па какви су гласови у оних певачица! Једна избацује гласове као кад кашље Хасанова цимбала, кад оно једном руком притисне жице, а другом удара по њима. У друге некакав глас на ренде, све струже у грлу. Одело им половно, управо једва и половина тела да им је покривена, сасвим дивљачки. Жао ми беше једног детета, и оно се мучило на позорници. Јеврејче а игра козачке игре ! Осећао сам како заиста наступа реакција у мојим мислима, јер и ја почех ударати у дланове и сматрати оне бадавацике што креште на позорници као сиротињу, која се бори за парче хлеба, па се уплаших да нећу моћи ни ово упражнење израдити и побегох из тинглтангла. V Грижа еавеети ■ Нисам смео показати професору „Реакцију." Стидим се што сам био у тингл-танглу. Питао сам једног друга, старијег по годинама од мене, са чиме би игогао упоредити тингл-тангл, али у блажијем виду, па да њега у упражнењу и не помињем, а он ми нешто напомену што не смем ни да изустим а још мање да напишем, каже, то и тингл-тангл готово је једно исто. Дакле не ваља ићи у тингл-тангл, па добро сам учинио што нисам показао професору оно упражнење. Боже, о чему сад да пишем! — А баш ми се пише. Кажу, да великошколци пишу по новинама, па се и потписују, а ја ни овако не могу да угодим моме професору. За ону женску и њену Линду немилосрдно ме је изгрдио. „Студија" му се такође није допала, а „Путопис" сам најгоре написао па ми ни речи није казао. Ја не могу да пишем дечија упражнења, из географије или из историје, јер сам матурант, а данас-сутра бићу и великошколац. — Читајући подлистке у нашим новинама и оне романе, што их продају у свескама, требао би да износим којешта из живота модерног друштва. а кажу ми да за то нисам дорастао. Па добро, ја ћу онда узети за предмет писања мога стрица, па тетку па дајку Вукосаву. VI Мој стрид Чика Миле био је пенсионар. Пенсионовали су га одавно ја и не памтим, као помоћника окружног начелништва, па је у окружном граду остао и дал.е да живи, а ја сам га готово сваке године о школском одмору посећивао, јер није имао деце па је увек о Петрову дану моме оцу писао: да му „пошље чтеца којекаквих новинирских нрекланања." П заиста морао сам му читати свако вече бајат новине, јер их је чика Миле из каване