Zvezda

Стр. 206

3 В Е

3 Д А

Број 26

што се везује, танак кончић, капилар између човека и жене. Тај кончић се везао између мене и њега, чим смо се ирви пут видели; време је пролазило, ми се виђасмо више пута, као што је изгледало против своје воље, те се и други кончићи неопредељено увезиваху и приближаваху. Он ми се није удварао, али се полако интересовао за мене и у понашању према мени имао неке милине, нежности. Та милина, коју никад не поквари каква незгодна реч, која немађаше ништа заједничко с оним обичним држањем према другим женама, умиривала је и отварала моје срце. Ја осећах у себи само нежност, али у присуству Максима Дијаса не беше ми могућно мислити ни о чем другом но о љубави. Она је извирала из његових очију, избијала из његовог гласа, говорила из сваке његове речи, па и из најхладније, као каква блага жива боја, као младалачка сугесстија, као онај дах што између априла и маја даје толике руже вртовима и брежуљцима. Доцније, пак, појмих да је он био човек просто створен за љубав, заузет и презаузет само љубављу, јер је и телом и духом био оличена л^убав; све ово беше 'само израз његовог темперамента и његовог карактера. У очима, у гласу, у речма других људи може буктети, треперити, говорити свака човечја страст: у њему само љубав. Он ме је и нехотично, полако, нежно опчињавао; побеђивао је моје срце и моју душу, не нагло, већ постепено, без бурних жеља, без драматичких тугованки, без изненадних излива ватре, без оних силних преданости што су средства људи, који морају да иобеђују жене с великим напорима. Максим Дијас био је природан; и био је љубак, јер је његова природа била љупка и јер је било довољно да га видим пред собом, па да му се сва предам, па да он загосподари целом мојом вол^ом и целом мојом снагом. Да би био љубљен, он је употребљавао све вештине: знао је да причека, знао је да у згодном тренутку дође, знао је да отиде. Услед таквих срећних назора, његова љубав оцржавала се у равнотежи са мојом, ма да их никакав спољни узрок не довођаше у склад, а, у тужним часовима, ја налажах поред ееб.е човека, који је пратио све бескрајне суморности моје немирне душе, као што у светлим, сјајним часовима гледах у њему ехо младалачке веселости и осећах како му срце поиграва од радости што живи. Он ме је љубио љубављу живом, непрекидном, сталном, љубављу која ме је окружавала са свих страна, која ме је увијала у атмосферу страсти, која ме је затварала у запаљени жбун, као што Је онај у Светом ГТисму. Тако је непрестано из његове душе киптела љубав и он се уздао да ме добије само њоме. Ко љуби, ко љуби силно, ко љуби добро, поуздан је да ће победити; раван је човеку, који верује и спасава се; раван је мистичару који непрестаним призивањима и молитвама успева да види лице свог Бога. На љубав Максима Дијаса одговорих л>убављу и осетих да имају право само они, који дају страст за страст и који тај прости грех потврђују узвишеним законом награде. Дакле ја почех да сјајно мерим потпуност Максима Дијаса. ЈБубио ме је, обожавао ме је, и ја љубљах њега, целом снагом, и бејах његова, и он ме не доби одмах, чекао је неколико дана, неколико недеља, да би веће снебивање створило вишу и силнију

љубав. Он је чекао! Он је патио, страст га је мучила« али је пмао узвишеног стрпљења да чека, докле наша Л :>убав не доспе до оне дивне зрелости, која срца испуњава милинама. Колико ли му бејах захвална због тог чекања, које је морало бити несносно и које је било пуно нежности; осећах да у њему беше поштовања према- жени, према љубави, према себи самом, видех да је л^убав у њему имала храм, у коме су служене службе узвишеног стрпљења, узвишеног очекивања, узвишених молитава! * * * Да, потпун љубавник. Природан, то јест несравњен. Један дан наше љубави није личио другоме, састанци су били врло разнолики, духовна радозналост је удвајала навалу љубави. Несравњен: ја га гледах пред својим ногама како илаче као дете, услед неке ненадне туге, која би га снашла у највеселијем тренутку нашељубави, како ме моли да га утешим у том неодређеном и бескрајном болу што му прелазаше из срца у очи; ја га гледах, пред собом, како блед од љубоморног гнева, хучући, беснећи, гуши се а не може да изусти увредљиву реч, која му на уснама лебди, како бежи и враћа се, испуњен силним гневом, од кога ме је обузимао смртни страх; ја га гледах, крај себе, како ми братском поверљивошћу, нежном фамилијарношћу отвара своје срце, као сестри, као мајци; ја га гледах како часовима седи крај мене, повучен, суморан, не одговарајући ни речи на моја питања, не покрећући се, савладан неком тромошћу, неком немоћи, коју није умео да објасни; и све стране његовог љупког духа излазиле су ми пред очп и ишчезавале, као каква привиђења, и везивале су ме за њега, тако чврсто! Несравњен: понеки пут тако побеђен неком кризом страсне љубави, да он није познавао, није видео, није знао и није хтео ништа друго осем мене, осем моје присуство, осем моју особу, као да ћу му побећи, као да му је потребно да ме има непрестано. да би био поуздан у љубави, с таквом ватреном жеђу за мном, да ме је доводио у забуну; понеки пут обузет тако чудном сентименталношћу, као да му се душа уздигла у пределе, где се живи само од мисли и осећаја, као да му све ствари овог ниског света беху потпуно непознате; понеки пут, у најтежим тренуцима, обузет демоном сарказма, који је мом срцу ране задавао, он, мој љубавник, као да је уживао у мојим боловима, те се није заустављао чак ни онда кад би видео да ми се очи сузама пуне, и као да се наслађивао да мене и себе мучи. Фриволан и моћан, љубоморан и равнодушан, шаљив и суморан, страсан и благ, мој љубавник није био само један човек, већ десет људи узетих укупно, и сви нови, сви привлачиви, сви удружени; и после сваког новог разговора ја сепитах узнемирена, неповерљива, уплашена, шта сам нашла у њему, и то је давало велики укус свима нашим састанцима, и то је доводило моје срце да увек буде у будном стању. Било је тако јаких тренутака кад сам била поуздана да ме обожава, јер гледах истину љубави у његовим успламтелим очима, јер је слушах у звуку његовог гласа, јер осећах, с поносом и с нежношћу, да тај човек беше мој потпунце; али после неколико тренутака почела бих сумњати, то-