Zvezda

Бвфл 2

После тога дође ред и на четвртог, и он поче и од прилике исприча нам ово: Тад сам био у трећем разреду гимназије, било ми је дакле својих тринаест година. Кад сам једнога дана, после недељног лешкарења код куће, тобож због болести, дошао поново у школу, причају ми другови како се на оном празном простору до трга подиже велики циркус, какав још није био у нашем малом граду. »Мораће бити нешто изванредно« тврдио је један. који је становао тамо негде у суседству: јер сам вели чуо, да ће бити више од двадесет обучених коња; биће мајмуна који изигравају војнике, и један пас што зна да чита«. Осим тога чуо је, вели, још и то, да има људи што једу ватру, па се и не опрже, и других, којима одсеку главу па им је после опет наместе и она опет зарасте и они оживе, и још много, много којечега. Колико је та вест нас децу узнемирила и с каквим смо нестрпљењем ишчекивали да почну представе, можете од прилике замислити. Ја, сам се пак, толико носио том мишљу, да сам још тог дана, по изласку из школе, место да одем право кући, отишао тамо, на лице места, да се уверим о величанствености зграде што се подиже. Али чим сам стигао тамо разочарао сам се. То је била једна обична дашчара као и већина њих што сам дотле виђао по сајмовима, истина нешто мало већа, ал ни мало лепша. Запитах једно шегрче, које је такође на згради радило, хоће ли циркус бити скоро готов, и он ми рече да ће бити кроз пет-шест дана, па онда додаде: како морају хитати, јер су се, вели. одоцнили, пошто су неки комендијаши већ дошли. То ме као у неколико утеши и после гога полако се кренем кући, полако, као што то деца већ умеју, застајкујући овде-онде, и задржавајући се пред мзлозима, не водећи ни мало рачуна о томе, што сам у дванаест изашао из школе и што сам се код циркуса задржао бар једно пб сата. Кад сам дошао кући моји су већ били ручалп, и како ми није ништа помогло што сам их уверавао да сам се у школи, због неких задатака, задржао, то вам тога дана извучем прве батине због циркуса. Велим прве, јер као што ћете одмах видети, то нису биле и последње... После тога ишао сам редовно свакога дана и присуствовао грађењу и довршивању зграде. Просто као да ме је нешто вукло тамо, а нарочито кад већ и покрише зграду, и кад у једном крилу довршише коњушницу. Тако у целини, циркус ми се представи у сасвим другој боји и допаде ми се. Чинило ми се, као да из оних малих прозорчића на коњушници, који су се црнели из далека, већ видим како вире неке коњске и мајмунске главе, некако друкчије по оне што сам их дотле познавао, и назирем некакву људску, одсечену главу, коју неко држи за косе баш крај сама прозора, а из одсечена врата тече крв баш као из врата каквог закланог петла.

У брзо за тим стиже и друштво. с- коњима и одмах еутра дан почеше нредставе. Једног вечера дигнем се и ја о мојима да видимо циркус. Између осталих што су представљали играла је и једна девојчица од прилике мојрх година. Ишла је по конопцу и по једној великој лопти, обојеној плавом бојом и прошараној многим златним звездама, а ишла ј,е тако вештачки, као што је то онда мени изгледало, а међутим; тако, лако, непрестано смешећи се. Била је у трикоу и у оним кратким сукњицама као што носе: балерине;; на ногама имала је сасвим плитке ципеле од: плава атласа без потиетица, учвршћене уиакрснн.м врвцама. Густа, плава коса подсечена мало ниже рамена у правој линији, кружила јој је румено детиње лице. па у лепим завојцима падала јој по образима. Чим је угледах, осетих како ме обузе пријатност нека, или још боље осећаји неке изненадне радрсти. Гледајући је, чинило ми се да таку лепу девојчицу нисам још никада видео. И с тога чим она оде ш она моја дотадања радозналост охладне:: За њом; су долазили други, али ме више нису ни мало интересовали. Поглед ми. је најчешће одлазио- ка оним завесама, иза којих ј:е ње нестадо, у омај тамо скривени простор, који је за мене био шун неке пријатне тајанствености, и у који, виш.е бих волео него Бог зна шта да сам и ја могав; ући. У својој тадашњој памети иисам могао ни замислити да једна девојчица мојих година, може шхгледати као она. Истина, овде вам морам рећи да ј© она била нрва коју сам вид§о, у таквом делу и да ради: оно што је о>на радила^ Још сам непрестано мисјшо н«. њу, кад, изведоше једног малог коња. сиве боје. нодсечена реиа и гриве, а одмах за њим.. у оном истом оделу, изиђе она. Онај што јр држао коња подметну Јој руку, она му стаде на: руку, па тако с- руке седе на коња.. Не умем вам рећи, како ми је тада, онако. осмешљива, изгледала лена. Музгака засвира, к©њ потрча и она се успразда на њему, Кад вам кажем да сам у то доба лудовао за кондша, да сам по пољима око града кришом хватао; туђе коње и јапшо их завиличене својим кајишом или каквим конопчићем — можете мислитм, како^ ми је тек тако на коњу, у оним релативно врло. тешким радовима, морала изгледати. Ал и то се сврши. Она скочи с коња, поклони се, отрча и помово је нестаде иза оних мистеријозних завеса. Носле тога није више излазила. И од тога вечера нисам, тако рећи, престајао мислити на њу. Од куда то? Зашто? — Не знам; ал њена детиња појата била ме је толико интересовала, да се у моме кратком животу десио читав преврат, и тај преврад' ја сам потпуно осећао: ја сам био свестан, да с® кекакав необичан догађај зачео у мени. — се -